4/3/2006
Mačak i ptica

Selo sluša rastuženo
Pesmu ptice na umoru
Ptica je jedina u selu
I mačak je jedan u selu
A on ju je upola pojeo
Kad ptica prestade da peva
I mačak presta da prede
Pa svoju njuškicu umiva
Selo priredi ptičici
Neviđenu do tad sahanu
Tad mačal takođe pozvani
Koračao je iza kovčega
U kome je ptica ležala
Nošena od jedne devojčice
Koja je stalno plakala
Da sam znao te žalosti
Veli joj mačak raznežen
Pojeo bih je odmah svu
A zatim bih ti ispričao
Da sam je video da je odletela
Daleko negde na kraj sveta
Odakle se više ne vraća
Ti bi tad bila manje žalosna
Ne čini nikad ništa upola.


Objavio poezija u 04:57 | kategorija: Jacques Prevert
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar




  Naslovna strana | Napravi blog | Prijavite se