Meni
O Blogu
A Dream...
Pesnici
Novo na poeziji
- Triptihon za Euridiku
- Uzalud je budim
- Sonet o neporočnoj ljubavi
- Kad dođes u bilo koji grad
- Vera Pavladoljska
- Volim te
- Lažne mi puteve
- Otkad glavu promolih iz majke
- Kad bih znao
- Kad sam je prvi put video
- Kad sam je drugi put video
- Poeziju više niko neće pisati
- Matija Bećković
- Slamka
- Reče mi jedan čoek
- БОДЕЖ
- ОЧИНСТВО
- УНУК АЛЕКСЕ МАРИНКОВА ПЛАЧЕ НАД ЦРНОМ ГОР
- СУДБИНА КРСТА МАШАНОВА
- КУКАВИЦА
- ЛЕЛЕК МЕНЕ
- КОСОВО ПОЉЕ
- ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ
- БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА
- Nedelja
- ČARI LONDONA
- Sena protiče kroz Pariz
- Još jednom na reci
- I leti i zimi
- Na vašaru
- Suncokret
- Deca bogatog grada
- Bašta
- Na uglu ulice
- Očajanje sedi na klupi
- Škola umetnosti
- Pesma o školi
- ADRIJEN
- Nevaljali đak
- Lokalna boja
- Povratak u rodni kraj
- Priča o konju
- Kraljevska noć
- Pesma o krvi
- Mačak i ptica
- Pesma o puževima koji idu na pogreb
- Divni život
- Borba s anđelom
- Da se nasmejemo u društvu
- Pikasova šetnja
- IN MEMORIAM
- Šta se sve događa u jednom trenutku
- Da se načini portret jedne ptice
- Crveni konj
- Kad
- Poseta muzeju
- Razbijeno ogledalo
- Potok
- Jutarnji doručak
- Dimničar o svojoj lepojki
- Pesma za vas
- Uvelo lišće
- Pesma ptičara
- Živi pesak
- Tamničareva pesma
- Krv i perje
- Ta ljubav
- Za tebe ljubavi moja
- Obletao je oko mene
- OTROVNO STABLO
- V r t
- Šansona
- Pariz Noću
- Staro Vino
- Deca se vole
- Buket
- Pesma
- Barbara
- U lov na kita
Feeds
Blog Hosting
Pesma o puževima koji idu na pogreb
Na sahranu jednog opalog lista
Dva puža idu
Crne su im kućice
I crni flor oko rogova
Krenuše oni u sumrak
Jednog lepog jesenjeg večera
Ali avaj dok su stigli
Oslavilo je proleće
Lišće koje beše mrtvo
Bilo je već vaskrslo
I oba puža
Razočarana su grdno
Ali evo sunca
Koje im veli
Budite ljubazni
Ljubazni da sednete
I ako vam srce želi
Poslužite se čašom piva
A uzmite ako vam je po volji
I autobus za Pariz
On će krenuti večeras
I naputovaćete se
Samo ne tugujte
Ja vam to velim
Jer to tamni beonjače
I poružnja lice
Priča o mrtvačkim kovčezima
Tužna je i nije lepa
Povratite svoju boju
Boju života
Tada sve životinje
Drveće i bilje
Počeše da pevaju
Da uši zaglunu
Prvu živu pesmu
Prvu pesmu leta
Počeše svi piti
I kucati se
Divno je veče
Lepo letnje veče
Kada oba puža
Kretoše kućama
Išli su uzbuđeni
Išli su vrlo srećni
Pošto su mnogo pili
Posrću malčice
Dok odozgo s neba
Mesec bdi nad njima.
Objavio
poezija u 04:57 | kategorija: Jacques Prevert
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (0) | Pošalji komentar
Komentari:
Pošalji komentar