Poezija - IN MEMORIAM

Slušajući novu muziku
koja se dotle nikad nije čula
neku bednu romansu
ariju pretučenog psa
a pevala ju je neka pijana žena
nasred ulice
Zboravko se setio neke udovice
koju nikad nije poznavao
pa je u snu zatim dodavao
žalopojki nove strofe
dok ona strofa u kojoj muž umire
nije izazivala u njemu smeh
i ohrabrila ga
Pevajući tako on je otišao dalje
da potraži tu ženu
Ide on pravo
za put ne pitajući nikog
I eto ga gde stupa bez kucanja
u jednu kuću zatvorenih kapaka
a ta kuća je pravi Dvor
I tako on postaje Knez
koga su tamo očekivali
Penje se uz stepenice
razmetljivo
ne brojeći ih
A zatim otvara velika vrata
Jedna žena je tu
nasmejana i naga
ispred novog novcatog uvoštanjenog platna
po kome se rastureni komadi njenog muža
raskomadani njenom rukom
Ona se smeši videći Zaboravka
Zbog tebe sam učinila to
Poljubi me poljubi me Fransoa
I ona mu pada u naručja
a Fransoa koji se zove Pol
ne stavlja nikakav prigovor
On je prosto naprosto srećan
i dok se sprema da je položi na divan
da bi je obljubio
ona se otima i veli
pokazujući ostatke mužag
Avaj
poseldnji komad još nije rasparčan
jer svako dalje parče
još uvek je cao komad
Oh bojim se da se iz tog haosa
nikad izvući neću
To ti je kao igra sa kockama za sklapanje
reče Zaboravko
Imala si uzornog muža
ali ne treba da očajavaš
mogu ti ga ponovo sastaviti
I strpljivo
parče po parče
Zaboravko vraća sve na svoje mesto
arterije i srce
boju pogleda
ruke i njihovu toplinu
izgled lica i njegovo bledilo
Najzad mužu se vraća volja za životom
i on priređuje svojoj ženi
ljubomornu scenu
Loša muzika
veli Zaboravko
i odlazi
kao i što je došao
Iznenadno.