Poezija - Jutarnji doručak

Sipao je kafu
U šolju
Sipao je mleko
U šolju sa kafom
Stavio je šećer
u belu kafu
Kašičicom je
Promešao
Popio belu kafu
Bez i jedne reči
Zapalio je
Cigaretu
Pravio kolute
Od dima
Otresao pepeo
U pepeljaru
Bez i jedne reči
Ustao je
I ne pogledavši me
Stavio je
Šešir na glavu
I uzeo kišni ogrtač
Jer je padala kiša
A onda je otišao
Po kiši
Bez i jedne reči
I ne pogledavši me
Tada ja spustih
Glavu u ruke
I zaplakah.

E tako je to!
(dekor prikazuje kuću, groblje i salon za čaj)

-Oh, izgubih ženu! peva i igra udovac neutešan, veseo i očajan, nerava iskidanih pa povezanih.
-Muž me je izgubio! peva i igra žena, mrtva za života, nasmejana, ravnodušna, ali takođe tužna kao u svojim prošlim vremenima.
-Muž me je izgubio, i nikad me nije našao! Nema on čime da se hvalim. Pa i da me je on izgubio, da li bi me mogao ikada spasti?
I oni igraju, s ulice i iz dvorišta, ispred groblja i ispred salona za čaj, zajedno i odvojeno, zajedno, kao što su spavali, sanjali i budili se, svako sa svoje najgore strane.

Pa čak i da je muzika lepa, taj balet nije nikako veseo.