|
Umor i tuga mrve mi kosti,
olovo tamno tece kroz vene
prizivam tamu.
Radosti oprosti!
tamo gde ti si - nema mene.
U gluvo doba meseca mladog
i zvezde neme oci mi peku,
jer su nemili svedoci noci,
kad bi sav cemer da prospem k'o reku.
Nek' presahnu jednom zuc i jad,
da ravnodusnost ispuni grudi,
mozda bih spokoj pronasla tad,
u carstvu tame, daleko od ljudi.
Noor 23 nov '07 |
|
Prekinut dah, srce zataji, utihnu vetar i Sunce stade kad grudima jato leptira zagraji, i dugin prah utrobom pade. Dal ja to zbilja prepoznah sebe? Il’ samo čežnju istu naslutih? Za igrom, srećom, za radosti malo, za begom od poljana pustih? Tonem u bunar želja i snova, u čijoj tami nada me čeka. Ne želim da prestane pesma ova koja ko eho tutnji kroz vene, već da poteče, ko zvezda reka, iz očiju tvojih, kolevke vaseljene Noor 15.08.'07 |
|
Može li munja iz vedrog neba da te usmrti, pa da oživi? Da osetiš da ti ne treba hleba, ni Sunca - ni vetra, ni tople kiše; Ne želiš više ni mrave ni ptice, ni guste šume, ni živice, ni reku, ni polje, ni travu mladu, već samo da usniš u plavom hladu ispod veđa. S A 15.08.’07 bb |
|
Sa lica prljav Sa nalicja cist Nosen olujom, vetrom kidan Pozele jedan trenutak miran Da odmori se Umije lice Da moze opet slusati ptice Dizat' ka suncu vedre oci Zvezde brojati u tihoj noci Pozele dalje taj listak koban Novo drvo da mu bude odan Hoces li biti moje drvo? Da ti prirastem za mrke grane? Da se u tvome gnezdu njisem Kroz tihe noci i zore rane? Ako se negde na kratko i svio Umeo je da se zalepi prosto Na svkoj grani na kojoj je bio Lutao tako od stabla do stabla Od krosnje jedne do druge Kad-kad srecne brojao dane Mislec' da otisli su dani tuge Al samo dok vetar jaci ne dune I lako ga opet dalje ponese Praveci malog beskucnika Bez doma Bez adrese
S A bb 07 |