Драги мој непознати Пријатељу,
мислио сам да ти се нећу дуго јављати али ме ево опет. Ниш и Нишлије су ових дана врло инспиративни - притиснут неким свакодневним проблемима, почео сам да се присећам ликова које сам током времена заборавио а били су део мог живота. Један од таквих је био Славе.
Не знам јесам ли ти писао, у периоду од 1980 до 1990. бавио сам се активно атлетиком (диск и кугла), па сам ту нешто чак и направио. Небитно, када сам први пут ушао у свлачионицу (сав у ''Адидас'' опреми), пришао ми је један џин, дуге, плаве косе до пола леђа којом је све живе подсећао на Викинга.Рекао је кратко:
- Здраво, ја сам Славе. Убудуће немој да долазиш ''под марку'', овде се раде прљави послови а раде их озбиљни људи.
Послушао сам га. Био је вечити апсолвент на англистици, преводио песме које су му се допадале, негде око '86 прокрстарио целу Југославију са позориштем '' ТРЕЋА ПОЛОВИНА'', наредне године направио групу коју је назвао ДЕАД КАРРИНГТОН (управо како овде пише,ћирилицом!) и правио сјајне свирке на Медицинском факултету. Волео је пиво, био је својеглав и више пута поновио да ће да умре од твроглавости.
Свима нама, слуђеним ''Бијелим дугметом '', '' Сребрним крилима'',онима који су обожавали ''Плави оркестар'' откривао је стрпљиво и са пуно љубави музику '' Wishbone Ash'', Мајкла Олфилда и других. Када смо га давне '84 стартовали да нам каже нешто о Орвеловом роману ''1984'', рекао је:
- Ма шта ће вам то. Ако морате, прочитајте '' Животињску фарму''.
-Од кога?
- Исто, Орвел. Е, ТО је нешто...
И читали смо.
Дуго га нисам видео, чуо сам да је оженио колегиницу са факултета и добио близанке, да се и запослио као преводилац. А онда сам, на данашњи дан 2003., видео умрлицу са његовом сликом у локалним новинама и дуго, дуго избегавао да са било ким поделим оно што сам осећао тада и што ми је пало на памет када сам му био на погребу.
Крај узглавља сам му оставио отуцан, дрвени диск који ми је поклонио давне 1985. године а ових дана добио ДВД снимак концерта групе ''СМАК'', једне од ретких група које смо обојица волели. Пријатељу који си то послао, хвала ти.
мислио сам да ти се нећу дуго јављати али ме ево опет. Ниш и Нишлије су ових дана врло инспиративни - притиснут неким свакодневним проблемима, почео сам да се присећам ликова које сам током времена заборавио а били су део мог живота. Један од таквих је био Славе.
Не знам јесам ли ти писао, у периоду од 1980 до 1990. бавио сам се активно атлетиком (диск и кугла), па сам ту нешто чак и направио. Небитно, када сам први пут ушао у свлачионицу (сав у ''Адидас'' опреми), пришао ми је један џин, дуге, плаве косе до пола леђа којом је све живе подсећао на Викинга.Рекао је кратко:
- Здраво, ја сам Славе. Убудуће немој да долазиш ''под марку'', овде се раде прљави послови а раде их озбиљни људи.
Послушао сам га. Био је вечити апсолвент на англистици, преводио песме које су му се допадале, негде око '86 прокрстарио целу Југославију са позориштем '' ТРЕЋА ПОЛОВИНА'', наредне године направио групу коју је назвао ДЕАД КАРРИНГТОН (управо како овде пише,ћирилицом!) и правио сјајне свирке на Медицинском факултету. Волео је пиво, био је својеглав и више пута поновио да ће да умре од твроглавости.
Свима нама, слуђеним ''Бијелим дугметом '', '' Сребрним крилима'',онима који су обожавали ''Плави оркестар'' откривао је стрпљиво и са пуно љубави музику '' Wishbone Ash'', Мајкла Олфилда и других. Када смо га давне '84 стартовали да нам каже нешто о Орвеловом роману ''1984'', рекао је:
- Ма шта ће вам то. Ако морате, прочитајте '' Животињску фарму''.
-Од кога?
- Исто, Орвел. Е, ТО је нешто...
И читали смо.
Дуго га нисам видео, чуо сам да је оженио колегиницу са факултета и добио близанке, да се и запослио као преводилац. А онда сам, на данашњи дан 2003., видео умрлицу са његовом сликом у локалним новинама и дуго, дуго избегавао да са било ким поделим оно што сам осећао тада и што ми је пало на памет када сам му био на погребу.
Крај узглавља сам му оставио отуцан, дрвени диск који ми је поклонио давне 1985. године а ових дана добио ДВД снимак концерта групе ''СМАК'', једне од ретких група које смо обојица волели. Пријатељу који си то послао, хвала ти.
Lepu si priču posvetio prijatelju Slavetu.
I molim te, nastavi da se javljaš (redovno) svom nepoznatom Prijatelju:)