PISMA PRIJATELJU

Драги мој пријатељу,

у Нишу постоји група људи која много воли животиње разних врста и она друга, скорашња, наплашена од паса луталица којих у последње време има у већој мери него што је нормално.

Е сад, у делу града где ја станујем (Палилула), на неких петнаестак минута одавде, двојица комшија, иначе пријатеља од малих ногу и врло занимљивих ликова, чували свак оно што воли: Мита зечеве (од којих је посебно место у његовом срцу заузимао оријаш Мићко) а Гага питбулове које је узгајао за продају. Овде напомињем да је Мићко имао своју посебну кућицу па и могућност да се шета по дворишту и кући. Дуго и често се Мита и Гага у збиљи шалили да Гага припази ''оне његове'' јер је дворишта њихових кућа делила само ограда. И тако је, заиста дуго било, све до једне вечери.

Даљи ток приче преносим онако како ми је Гага причао:

''Видим ја једно вече да ми се два пса мувају око ограде, копају земљу рек'о би',не видим који су али ме у'вати стра' да не упадну код Митини зечеви.Дозовем их некако а један од њих ми донесе у зуби нешто прљаво.Погледам мало боље а оно Мићко, сав земљав!Готово, мртав, не дише, скотина га изгледа удавила! Пу, бем ти живот, да л пријатеља да изгубим због зеца! Изубијам оне џукеле, окренем се, нико није видео ништа, па право са Мићком у кућу, у купатило. Реанимација не пали, бар да га оперем док се не досетим шта да радим.Кад га опра', осушим га са фен, очешљам и негде око пола три иза поноћи прескочим ограду и ставим Мићка у његову кућицу.Ћу размислим шта даље сутра.

Прођоше два дана, од Миту ни глас кад трећег ево га на врата:
- Гаго, стави кафу, да попричамо...
- Чекај, Мито, да ти објасним...
- Нема шта да се објашњава, у комшилук нам ушла нека роспија.
    Стави' кафу. Ајде нек исприча и то за роспију па ћу се ваљда одбраним. Мита се осврну, па поче поверљиво:

- Пре три вечери, нешто после Дневника, око 9, врзма' се ја по кућу, жена с децу гледа телевизију кад се Мићко, из чиста мира, изврну. Погледам - мртав.Расплакасмо се сви по кућу- деца, жена, ја- ал дуго је живео. Шта ћу, куд ћу, закопам ја Мићка за привремено поред ограде, па ћу га сутра пребацим на неко друго место.
    Ал' оћеш! Сутрадан - онде где сам га закопао  - нема га Мићко! Тражи' га свугде па од муку гвирну и у његову кућицу. Кад тамо он! Бео, Гаги,бео ко снег, упреподобио се, па још очешљан - к'о са неба да је сиш'о.
    Гаги, овде нису чиста посла, роспија нека је овде!''

    Гаги је сачекао Св.Николу, Митину славу, и тек онда му испричао целу истину сигуран да тек тада пргави Мита неће да се наљути због Мићковог васкрсавања...

Copyright: BlogOye!