PISMA PRIJATELJU

Драги мој пријатељу,

једном си ме питао шта нишлије највише воле а ја прећутао одговор и на тај начин ти остао дужан за исти. Ниш је најинспиративнија средина за гурмане свих врста и овде се необично полаже на трпезу. То је у неким својим делима, од којих је то најтачније описано у ''ИВКОВОЈ СЛАВИ'', испричао Стеван Сремац, познати нишофил.  Читави симпозијуми знају да се одрже на тему  ''КАКО  СЕ НАЈБОЉЕ ЈЕДЕ  ЈАГЊЕ И НА ЧЕМУ ГА И КАКО ПЕЋИ ''.

У таквом Нишу, иако навиклом на све врсте другачијости, није нимало захвално бити вегетаријанац или, што је случај  са  аутором ових редова,  неко индиферентан  према месу.  Такве најпре родбина добрано испита да нису  у неком лошем друштву, секти на пример, да нису болесни  и је ли им то  тренутно. Када се утврди да је  са овима све у реду и да једноставно не једу месо јер им се не једе, ''спушта се лопта'', колективни камен пада са колективног срца и креће се у пријатељско убеђивање:

- Ааааа, то! Јел си био некад , да кажемо, ''КОД ГАВРЕ''? Или баш у ову кафану ?
- Нисам...
- Е, зато ти је то! Сад ми је јасно...нормално да се тако осећаш када овде ниси пробао телеће репове са умаком и салатом, прсте да полижеш.
При самом помену овог специјалитета мени се увек прикаже стварни, убалегани реп и не постоји никаква нада да ћу икада пробати овај специјалитет али је саговорник упоран:
- Онда идемо ''КОД ГАВРЕ'', само да јавим друштву да резервишу сто.
- Ја не бих....
- Или свињска коленца, то ти је баш мераклијска ствар, Гавра их прави...
- Свињска коленца у реду - пристајем, срећан што сам избегао оне репове и не слутећи шта ме све чека код Гавре.
    То је већ за другу причу.

Copyright: BlogOye!