svidjaju mi se obe price vezane za koncerte i grupe koje su nastupale u Nisu (Film). S obzirom na to koliko je Galija bitna za Nis (licno je ne volim, moram da priznam), mozda mozes jos vise o pocecima i anegdotama Galije

Sada citam Pisma kao obican citalac, u ulogu recenzenta cu probati kasnije da uskocim, ali citajuci prvo o Juri, pa sad o Kerberu, nisam zeleo da odolim da ne prokomentarisem.
Naime, moj stariji brat je sa svojom ekipom (a on je bio najmladji medju njima, neki su bili i prilicno stariji) dugo, osamdesetih radio bekstejdz na svim jacim rok koncertima u Beogradu, tako da sam ja od svoje jedanaeste godine polako poceo da idem na svirke sa njima, a vec od cetrnaeste poceo regularno da sljakam zajedno sa njima za kintu ( to samo zahvaljujuci insistiranju brata, ekipa me je obozavala, ali su se u pocetku prilicno opirali, pogotovo kad su bili rizicniji koncerti, bas zato sto su me voleli, ful bekstejdz je obuhvatao i fizicke poslove oko pripreme bine (postavljanje ozvucenja/osvetljenja) ali pre svega obezbedjenje, a znalo je da bude dosta zajebano ponekad, ipak pomagalo je sto sam vec onda delovao prilicno starije i bio prilicno jak, tako da sam ubrzo ravnopravno radio sa momcima koji su bili i po vise od 20 godina stariji od mene).
Da bi osetio tezinu onoga sto cu ti reci o njihovom iskustvu sa Kerberom, jer ga ja licno sa momcima iz Kerbera nemam, tada nisam radio, prvo da napomenem da smo mi bili najjaca ekipa, u profesionalnom smislu,tog tipa u bivsoj Jugi, tako da smo isli i odradjivali koncerte velikih svetskih grupa i u Zagrebu i Ljubljani, njihove lokalne ekipe nisu bile dorasle tome, a neki stranci su ocenjivali da je jos jedino ekipa iz Roterdama na nasem nivou u Evropi.
I iako smo bili odlicno placeni (ja kao klinac za vece sam mogao ponekad da dobijem i caletovu platu), vecina nas je to radila pre svega iz zabave i zezanja koji je taj posao nosio sa sobom i iako sam kasnije upoznao mnoge kvalitetne ljude u zivotu, ta ekipa je bila sastavljena od neverovatno kvalitetnih ljudi, sa velikom sirinom duha, fenomenalnim smislom da se napravi dobro zezanje, i punih stecenog zivotnog iskustva, tako da sam bio pocastvovan da su me primili u svoje drustvo i dosta sam mogao da naucim od njih.
Cak i ja sam brzo, a njih sam kao takve i upoznao, oguglali i na svetske face, a pogotovo na domace zvezde, sve su ih poznavali, cesta su bila zajednicka zezanja posle koncerta ili nezavisno od njih, ali za retko koga su bili puni hvale,ono bas-bas.
Izvini na podugackom uvodu, dolazim do sustine.
Momci iz Kerbera su spadali u tu malobrojnu grupu, i sada, kad procitah za Juru i njih, setih se kako mi je par njih pricalo kako su momci fenomenalni, da su se uvek posle njihovih koncerata odlicno zajedno provodili, i ako se dobro secam te price, isli i na burek zajedno.
Dobro, ne sumnjam da beogradski burek nije ni blizu kvaliteta niskog, ali posle pijancenja, hu kers? :)
Eto tako, nema razloga da ne budes ponosan na nisku rok scenu, naprotiv. :)