PISMA PRIJATELJU

Драги мој пријатељу,

како тражиш да наставим са писанијама о Нишу, то ти (поново)излазим у сусрет.То чиним с радошћу, морам да напоменем, јер сам необично везан за свој родни град.

У граду у коме су Бата Живојиновић, Борис Дворник, Радмила Савићевић, Ђорђе Вукотић и многи други студирали глуму или се остваривали све у шеснаест на сцени нишког Народног позоришта (Мира Ступица, Радмила Савићевић, Еуген Вебер који је био и управник позоришта) - дакле, у таквом граду је зезање било нешто најнормалније. На степеницама народног позоришта врло често је седео Авда Зекић, по старински Циганин а по новоме Ром, чувени '' Шпански борац'' који је за шачицу семенки или цигарете које су му давали гимназијалци побегли из оближње гимназије причао своје ''догодовштине'' из рата:
- Кажем ја на Титу у ту Шпанију - ти си фин ћовек, господин, шешир носиш - шта ћеш бе ти у рат? Пусти нас јунаци да ратујемо а ти си води политику, не мож' ћовек за све да буде...
Причао је Авда највеће измишљотине које су се чуле у Нишу, често би га слушао и дежурни полицајац ''прашинар'' који је интервенисао када би Авда почео да помиње имена тадашњих југословенских политичара (како су јурили жене или слично):
-ААААвдоооо!!
И Авда је мењао тему.
Волео је Авда да попије,  а како је био молер тако су му зидови остајали полуокречени. Једном тако кречио па се запио, досадило му да ради па кренуо кући.Каже газдарици:
- Газдарице, дај паре па да си идем.
-Чекај да видим прво шта си урадио.
Уђе газдарица, погледа а горња линија, она уз таван крива као морски таласи.Завапи жена:
- Шта је ово, Авдо?
-ТО? Ништа, газдарице.Направи мало промају, кад се осуши  ће буде право ко стрела.

Copyright: BlogOye!