Jesen...Ruke su mi hladne,a napolju pada kisa!Silom izadje sunce, a kad izadje...Kad izadje odmah nestaje negde daleko!Kad sam se najwise nadala da cu wecno ostati sa osmehom na licu, widim kako se oblaci i osmeh mi se skida!Tisina se seta u mojoj dusi, kao da pola mene wise ne postoji!Okrenem se i krenem dalje na mom putu, da budem sigurna da je sunce nestao, pogledam unazad, nema ga!I krenem dalje na mom putu...Cekace me jos i jos hladnih dana, bez mog sunca, pola mene nece ziweti, a kad se on wrati ta polowina ce oziweti!Ponekad mi se cini da nikad nece izaci sunce!Lepo mi je ponekad...Lepo samo za Rodjendan Boga i za nowu godinu!Ponekad mi je lepo kad sedim sa tatom i pricam, a sporet greje!Tuzno je i lepo u isto wreme...