O meni


a ovde je dosle do male promene BILO JE IMAM 35godina,mnogi mi zavide i zeleli su da budu na mom mestu , sve je to kostalo dosta odricanja i zrtve da se sacuva obraz i mirna savest,lepa pametna i sposobna, ono sto drugi retko oprastaju,no, proklestvo je dokazivati da mozes vise i bolje.ulazem sve moje da vredim navise,jer sam zalozila srce dusu i ono sto sam stekla do skora sam zelela da se udam A SADA JE sad se bavim humanitarnim radom, pomazem deci, u toku je prva akcija za pomoc deci u domu, u novembru je pomoc za decu na onkologiji zasto to radim? verovatno sto sam trazila muskarca koji bi bio dovoljno jak da pruzi ono sto zelim i da me postuje onako kako sam ja ucena da treba da se postuje neko sa kim delis zivot no posto njega nema izabrala sam ovaj svoj put i ne kajem se lepo je ciniti dobro a dobro se na neki nacin uvek dobrim i vraca pepeljuga21veka hvala onima koji su cekali na moje javljanje, tu sam vratila sam se:)


Navigacija

Start
Moj Profil
Arhiva
Foto Galerija
Prijatelji pišu!
Site Feed


Novo !!!

poziv za humanitarnu veceru
konacno smo registrovani
Nova akcija
jos jedna akcija ad hock
2008 godina novih pocetaka


Kategorije Postova

licno


Linkovi


Prijatelji

bamby
Lady
lazarica
Proslost
nemiri
ariel
mawena
Mikilav62
miriam
Wall
nurlisoul
gulanfer
poglavica
jelenaartpoezija
AnaM
bsladja
SRNA
rec dve o prvoj akciji
Objavljeno: 23:47 , 10/11/2007

Poslah jedne noci , onako tuzna sama, slomljena, tugom, nemam dete, nemam za koga da radim, da stvaram , da imam nekog ko ce da me zovne mama, tuzna prebiram misli  koliko sam ih krstila, stefana,dragisa, boris , ivana  svi  zivi i zdravi, bogu hvala  mala bojana ima isto godina koliko i sto je trebao imati mali arsa, da je bio  rodjen
suze su krenule, i gledam taj ekran, na nekom sajtu sam az upoznavanje i otkucam poruku sa zeljom hajde da pozovem ljude da idemo  do neke ustanove, neke bolnice  ili makar  do zvecanske i ostavljam pitanje otovreno" ima li dobrovoljac?"
sutradan palim komp  i namoje iznenadjenje vidim nekoliko postova ljudi zele da idu
pocinju prepiske, nerviraju me pohvale az taj cin,nema tu nicega posebnog, ljudi smo zasto ne uraditi neko dobro delo,nekome koga i ne poznajes, nekom da pruzis  eto to zrno paznje, zrno neznosti i nade
akcija se priblizava, sa puno miniranja, mene kao licnosti, kao ide,  pozelim da odutanem u jednom trenutku ali ne daju mi prijatelji, zato ostajem
dan sv. Petke  nalazimse sa jelenom na benzinskoj pumpi, ja u kolima sa drugom nosimo jabuke, garderobu, igracke, jedan paket je stigao iz kragujevca, nesa je poneo garderobu  za decu stariju u drugom domu,i evo je
upoznajem se sa devojkom koja je odmah prva odgovorila na moj post,i  malolutamo dok nalzimo gde je zgrada zvecanske, docekuje nas sestra  veoma ljubazna i sprovodi do odljenja na 3 stpratu gde su deca

ostavljamo kutije  vidna je mala nervoza izmedju nas troje,i  sestra to primecuje, opusta nas razgovorom,i  onda odlucuje da decu izvede iz soba
mala devojcica trci jeleni i zove je mama, jelena me pogleda skrece ogled cucne dole i zagrli malu, ne pustajuci je dugo dugo iz zagrljaja,  mali decak trci ka meni, grli me jako i  poljubi sa osmehom na licu uzvikne, ":mama"
suze su krenule, pkusavam da budemjaka, mislim da nisam ovde da bih plakla vec da dam svoj osmeh,
okrecem glavu  brisuci  suze ramenomi namestam osmeh , moram da ga namestim zbog tih  dusa malih, oni ne trebajud a vide suze, ne trebajuda vid  nista lose
preko dva sata smo tu sa decom, raduju se , nesa deli smoki, grisine, deca veoma mirna kulturna izuzetno vaspitama, ne otimaju, ne deru se, ne
sedaju mirno kao da je to najnormalnija sredina u porodici, i dele izmedju sve
nema ljutnje, nikola je trazio auto, ali auot je uzela jedna mla devojcica, njoj dajem lutkicu ona nikoli pruza autic
gkledam ih i razmisljam o ljubavi koliko sestre imaju kada  rade sa decom, jer rezulatati njihovog ponasanja su veoma odlicni, pa deca u porodici nisu tako mirna i lepo vaspitana
, nosimo decu, igramo se, smejemo, upoznajemo, pricam sa sestromsta je potrebno, sta fali, gde su roditelji ovim malisanima, razloge zbog cega su ovde
sveska u koju pisem polako se puno podacima, trbace mi za dalje..........
vreme je da krenemo....to je samo odluka u nasoj glavi  mali nikola se duri...neced aprica  odvojio s e sa strane
pokusvam da mu pridjem, on se i dalje duri,onda ga privucem sebi i pitam zasto si ti tuzan?
a on pile malo, dusa slatka gleda u pod , i kaze
:" a zasto idete"
bol...............................muk...........nema reci
nikola je prvo dete koji je prebacen sa odeljenja gde su deca sa daunovim sindromom, u ovu grupu zdrave dece

osetio je  da idemo............obecavam da cu doci opet  i sad mi ej zao, kada  smo otisle druge subote oni su spavalai, gledala sam ih sve preko stakla i ljubila u mislima, male andjele,ma le slatjke i nevine duse

odlazimo na drugo odeljenje daunovog sindroma, ostajem malo zatecena, nisam znala da su i ta deca tu, nisam imala prilike da budem sa takvom decom, upoznajem sestre, pocnje prica , gledamo ih po odejenjima, nemam komentara, nema reci, oseca se napetost u vzduhu
a onda nam predstavljaju njih dvoje, decaci, iz treceg odljenja, naj naprednija deca
izlaze, i hajde da se igramo, cucnemo dole i pocinejmo neku pricu sa njima,tepamo im, deca su oko 3 4 godine, ljelena se igra s ajednim, nesa joj pomaze  u jurnjavi , igraju se jurke po hodniku uskom,a  ja sa drugim decakom pakujemigracke u korpu pa jeon izruci pa onda opet nanovo
i dok ga gledam odlucujem da probam 
da uzmme to det eu zagrljaj
da, tu je naslonjen an moje rame, po navici koju sm stekla sa malim vasom, detetom komsinice pocinjem da mu ceskam ledja, a on guce,  nesto prica, sestre me gledaju objasnjavajuda je radostan da je sretan, a meni.................i dan danas ne umem da repoznam, osecanje, da ga izrazim ali samo znam da se tog trena kada me je zagrlio svojim rucicama za lice sa osmehom , nesto  se prmenilo u meni,  oh da sam imala ruke ko nebo, da sam mogla da ih sve zagrlim,  da ih ugrejem , temale pilice i da im pruzim ljubav
dete je dete
ono se voli
ono ima pravo na zivot

jedino me tesi misao da su njih dvoje sledeci kao kandidati da idu na odejenje sa drugom decom

sestre koje rade tamo ne znam  koliko im je polata, ali koliko god da im je , mala je
za onu paznju, ljubav,az onu srecu nema para da se njihov rad naplati



tog istog dana odlazimo i za dom gde su deca starija , no to je vec jedno drugo iskustvo.....................

Nazalost milion i milion dece je u svetu koji su napusteni i kojima je najvece bogatstvo i sreca,kada im neko dodeli osmeh,zrno paznje i malo ljubavi..htela sam samo da se komplimentujem za akciju koju privodis,i ja sam pomalo u istom..puno srece u daljem radu..
Poslao mawena u 21:40 , 10/11/2007
Link | Obriši

Sve se u životu događa sa Božjom promisli, baš sve, i ta deca imaju svoju svrhu u životu kao i sve ostale stvari i događaji ma kako se nama katkad činilo sve bezumno i besmisleno.
Od te dece drugi trebaju da nauče šta je Ljubav sa velikm Lj.
Poslao lazarica u 00:29 , 11/11/2007
Link | Obriši

Hvala ti za sve ono sto cinis da deca budu sretnija.

Pozdrav !!!

Milan

Poslao Mikilav62 u 00:47 , 11/11/2007
Link | Obriši

Da, ja sam ti pisala
Poslao AnaM u 16:15 , 14/11/2007
Link | Obriši