prvo su pale teshke rechi. a onda jedna neprospavana noc. a onda jedno veliko izvinjenje, i jedan tuzhan pogled. a ja sam gledala. i stajala pred odlukom. da li da oprostim, i rizikujem da se ponovi..ili da ne oprostim, pa da i sebi ne oprostim shto nisam oprostila. jeste, ljudi smo, pravo na greshke imamo, ali dva, tri puta na iste..stani junache, polako, ne zaleci. sabiram, oduzimam. da je neko drugi, ne bih razmishljala. al`..najbolji je prijatelj u pitanju. oprostim, stavim tachku. onu maslinsku, ili prekrshteno maslinkastu. onu debelu, veliku , kao maslina. o tome se vishe ne govori. al’ ne sme da se ponovi. zbog principa. ‘ebali me principi. dozhivotni idealista. ponos ko vasiona. skupo ce me koshtati? ne stajte mi na muku, gospodo..

dalje, koji moj se bre vishe svi hvataju za to pushenje? na cigarete mislim. jbt, od kako je pochelo da se pricha o zabrani pushenja u kaficima, na javnom mestu uopshte, odjednom su svi postali alergichni na dim, a ona manjina koja je vec bila alergichna sada je alergichna i na rech duvanski dim. pa paz’ majku mu. kako ste do sada izlazili po zagushljivim diskotekama, kako ste do sad ishli na rodjendane kod pushacha, kako ste do sad ishli na slave? chisto licemerje. a ekstra shto se niko ne buni shto udishe izduvne gasove. kako se gospodo od secera protiv toga ne borite? a prskano voce? a jel` izlazite na izbore da promenite neshto u ovoj zemlji, da se kolichina normalnih ne prepolovljava svakog dana od posledica stresa? ne. ne. i hiljadu puta ne. e pa ima i ja da pushim. dve cigare u isto vreme ako pozhelim. i da rech ne chujem. u stvari, ko hoce da pricha, neka pricha, ali neka ode na polja secerne repe, medju bracu i sestrice, pa nek tamo bulazni. da se ne istopi.

dalje, ova zemlja poludela. ako to mozhe..lud da poludi. ne znam ni ja. ali da nije normalno, nije, majke mi. ja ne znam koliko vas chita novine i prati vesti, ali broj ubistava, masakra je strashan: muzh naterao zhenu da se skine, i da sheta gola, sin ubio majku, dechko ubio ujaka, ovaj ubio onoga, ovaj ovoga. ludnica je kanda ostala otkljuchana…rekla sam vec jednom, nama neprijatelji nisu potrebni. ostave te bez rechi..zapitash se samo shta..shto..kako..odgovora nema. komshije ko po naredjenju za ubicu prichaju kako je dobar bio, ni mrava ne bi zgazio. mrava ne bi, al’ choveka bi..

Ja bih ovde stala. Ko racija jelte….al’ bolje zanecu se prichom, kako u nas srba svi se u sve meshaju, i svi bi da budu sve, lekari pekari, apotekari elektrichari, automehanichari biznismeni…i nije to muka na to naterala, ne, ne..to se ne zove muka, nego sujeta i prepotentnost. Nazovimo stvari pravim imenom. Ali o tome neki drugi put. A dotle… svetski dushebrizhnici za duvanski dim, mozh’ da mi pljunete pod prozor. onog momenta kad sprovedu taj zakon u delo ja otvaram splav na lepenici u kome ce moci da se pushi, pa nek` porez koshta kol’ko koshta. A dotle…razmislite kad prashtate i shta prashtate. A dotle..aj’ u zdravlje.