Užasno, najužasnije mi skače po živcima rečenica: shvatićeš za koju godinu, samo će ti se kaz’ti kad još malo porasteš... a jel’? a dotle ce raznorazne babe i dede koje misle da su popile svu pamet sveta zbog razlike u deceniji dve, da rasipaju mudrosti.. a meni samo ono, nije meni shto vi to prichate, nego shto mislite da verujem u tu glupost izrechenu usled nedostataka boljeg izgovora.
U redu je..ja ne pamtim shtafete, parade (pijanstva i kicha), radne akcije i pionirske zakletve, inforbiroe i gole otoke.
Ja pamtim kad sam bila u selu kako mi je deka kupio 4 pileta, i pravio mi kucicu za njih...i kako je jedne noci pacov pojeo jedno pile, pa je deka napravio vecu kucicu.a meni kupio josh pilica. pamtim kako sam sedela tati na ramenima u haljinici na tufnice od koje sam pravila tati sesiric (pa su mi se videle gace 
) a na tatinoj glavi su bile gumene mentol bombone, koje inace mala deca navodno ne treba da jedu.
pamtim ternutak kada sam svecano objavla da hocu da imam sestru. pamtim..kako sam plakala kad je mama uporno pokushavala da mi objasni da mi se moja narandzasta majcica sa dugmicima u obliku bojica (zelene, plave i ne secam se trece boje bojica) ne slazhe uz pantalone.... pamtim kako sam izgubila najlepshi zhuti dzemper...
pamtim kako sam plakala kada je tata odlazio....na jedan jako dug put...i prichala mami da ne brine, da ce se on brzo vratiti.
pamtim kako je je svirao tinuninu, i kako su ga drugari iz obdanishta polomili. pamtim i kako je nekad mirisao sneg.. i kakvog je ukusa bio pravi eurokrem.
Ja se nisam zaklinjala u tita, dok sam vozila rolshue.meni su priritet bili mama i tata, i vozila sam rolere. I padala. I dizala se opet. Ja nisam nosila maramu oko vrata kad sam ishla u shkolu, i nisam chitala stripove. Ja sam uhvatila samo maleni deo onog vremena kad su se gledali shtrumfovi, i jela kinder jaja, skupljale salvete i razmenjivali papirici. Odmah posle toga doshle su nove uniforme, maslinasto – zelene, sa pushkom u kompletu. Odmah zatim, tate, ujke, strichevi, teche, komshije i kumovi ishli su u rat. I nisam bash znala shta je to i kako ide, ali sam videla mame, ujne, strine, tetke, bake, komshinice i kume kako plachu. Meni nisu nudili Azru, Zabranjeno pushenje i Balasevica. Meni su nudili cecu, sneki i miru skoric.
I tako dalje..
Ali zbog svega ovoga, ja ne vredim manje, i niste vi koji pamtite ovo pametniji od mene, samo zbog toga. Neke se stvari ne uche godinama, neke se priche ne otkrivaju vremenom, neke se tajne ne odaju s’ godinama..Postoji neshto shto se nosi u srcu, shto je dobijeno vaspitanjem, shto je poklonilo ili oduzelo okruzhenje, godine iza nas…
I zato nikada ne pitajte devojku koja luta kroz svoj zhivot ko je, jer je isuvishe zauzeta tumaranjem kroz svoja secanja, ne bi li i sama otkrila isto…
A sad, da malo dopunim listu zvanu `ne volim` – al` bez objashnjavanja….
1.politichare – svi bez izuzetka lazhu – i da je po pinokiju, babi i strichevima, uz njihove noseve peli bi se do zvezda… (Ne volem... Izbore... Televizor... Plakate...
Dosta, ako boga znate...Ludnica je kanda otključana širom ostala...)
2. moj fakultet, nalickane plavushe, sa plastichnim zlatnim shnalama u kosi, kojima je prostoproshirena rchenica misaona imenica… (Ne volem... Zatucane... Gratis...Kravataše...Hipohondre što se plaše ..Da dobiju rak od razmišljanja...)
3. nabedjene frajere, koji misle da bash sve devojke na kljuch od dobrog auta padaju..e pa majku mu, ima nas koje jesu sponzorushe, ali sponzori su im mama i tata, pa im dodatk ne treba. Ne mozhe kljuch od auta da nadoknadi ono shto nemate u glavi. Ato shto nemate, e to devojci srecu kvari, ali ajd sad… (Ne volem... one lopuže što voze tuđa kola...Znaju azbuku do pola...Miču usnama dok sriču pejdžer...)
4. one koji se nikada ni za shta ne bune, koji se samo smeshkaju, i posmatraju iz coska, kad je najbolja prilika d ate na kvaranjak zgaze…one koji misle da znaju svaku tvoju slabu tachku, jer zaboga, pa svi smo mi u ovoj kolotechini postali isti – monstrumi sa licima ljudi - e pa nije bash, mnogi jesu, ali nisu svi…
5. ne volim redove za vizu..ma ne volim redove uopshte, neljubazne salterske radnike i prodavachice, neprofesionalnost…
6.onu dugu i dosadnu jesenju kishu, koja ostavlja samo blato iza sebe..
7. ne volim kad mi upadaju u rech…
8. Kelj, kelerabu, karfiol, grašak, spanać (popaje, izvini), pasulj, cveklu (sem rendanu sa celerom, i u soku sa limunom), pohovane tikvice..i josh mnogo toga…
9. kad ljudi nemaju meru, i ne znaju kad treba da stanu, kad ne poshtuju nikakve granice, morlane, drushtvene..ili bio kakve, ma kakve bile..ili ako ih vec ne poshtuju..da bar imaju dobar izgovor, kad vec argumente nemaju…
10. panichare, tremaroshe, i ostale koji prave rachun bez krchmara…
11. glupave emisije na tvu poput menjam zhenu, veliki brat, 48 sati svadba, sve z aljubav i ostalo…(E onda, ne volem šizove i nervne bolesnike...Pre ih puštali za vikend...
Sad ih puste pravo pred kamere...)
12. nerasciscene, nedovrshene stavri..lazhi koje smo precutali...(da se dobro razumemo, ne lazhem ja, ali osutala sam par puta, kad us me lagali..i mislili da ima verujem..)
13. i ne volim, i nepodnosim,..uh, kad ljudi kasne.
E pa to je to - druga strana medalje `volim`. Jel' ja ono beshe reokoh bez objashnjavanja? E pa, jbg...
Baš ni to što tol'ko volem... Ne volem...
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (11) | Pošalji komentar