Kada sam prvi put gledala ovaj film, ne mogu reci da mi se nije svideo, daleko od toga..ali nisam bila odushevljena (secam se, taj dan sam donela tri filma kuci, i gledala ih onako za redom..Djavo nosi pradu, 8mm i na kraju memoare). Juche sam ga ponovo gledala i josh uvek ne mogu da se oduprem utisku…

Radnja smeshtena u dvadesete godine proshlog veka, nosi sa sobom jedan fascinantni socioloshki, duhovni i emotivni momenat. Jedna nepoznata kultura. Jedna tradicija. Jedan svet sakriven iza zavesa javnosti…`ovo je pricha koja ne bi smela biti isprichana…`

 Film je radjen po knjizi Arthura Goldena iz 1997.. Roman je preveden na preko 32 jezika, i prodat u prko 4 miliona primeraka. Dve godine se nije `skidao` sa liste bestselera. No skoro sve ove podatke, mozhete prochitati i na netu. (glumci, rezhiser, producenti…ja vas time ne bih opterecivala)

Ja cu samo ukratko isprichati radnju, a zatim se osvrnuti na par stavri. Devojchica Cijo biva prodata i odvedena od svojih roditelja u okiju – kucu za gejshe. Upoznaje Gospodina, i njen zhivot dobija poptuno drugachiji smisao. Odrasta u prelepu devojku, pod zashtitom tada najpoznatije gejshe Mamehe. Mala Cijo postaje najpozheljnija gejsha…nazvana Sajuri. Medjutim njena tajna je ljubav prema jednom choveku…a to je ono shto gejsha nije smela….

Chitam razlichite komentare o ovom filmu…Kazhu japanska verzija Pepeljuge. Pa, haj`te molim vas zar nisu onda svi filmovi koji imaju iole slichan prizvuk? Da je ta pozadinska pricha o maloj nesrecnoj devojchici koja na kraju ostvaruje svoje snove klishe, mozhemo se slozhiti, ali sasvim je sigurno da je neumesno reci da je film srceprajuca bajka, za ljubitelje spanskih serija. Jer pricha duboko u sebi krije, kao shto rekoh, jedan fascinantan sociloshki momenat, sveta koji je svakako skoro ishchezao. I prilichno dobro ga docharava. Patrijarhalne stege, (koje su se u Japanu i Kini dugo odrzhale, a u dobroj meri i dan danas – dokaz za to je da film nije bio prikazan u Kini zbog loshih reakcija) sa sobom nose poraze pojedinaca, degradaciju drushtva, misticnu glorifikaciju jedne sasvim u svakom drushtvu, a prilichno bez osnova, vulgarizovane pojave.

Negde prochitah, kako je u filmu preterano naglasheno objashnjvanje nastanka i uloge gejshi. Ja ne mislim tako.. To je za mnoge jedna strana pojava, i treba jerazdvojiti od ostalih. Neb h se osvrtala za komentarima da fim nema zanr, da je iscepkan. Za to nisam struchnjak.

Ja sam josh uvek pod utiskom. Pricha o `prihvatnju sudbine`, za koju su navodno predodredjene, bez borbe za izbor. Pricha o maloj devojchici koja se zaljubljuje u choveka, i zhivi sa samo jendom zheljom.. (to je onaj deo koji ide navodno u prilog da je to pricha o pepeljugi, jer zaljubljuje se u prvog choveka koji joj posvecuje imalo pazhnje, pri tom on je predsednik..te ima chak i poredjenja sa zapadnim sistemom..u principu navodjenje sponzorusha..Ali, jaooo..kakva je to greshka..gejshe nisu ni prostituke ni sponzorushe…one ne prodaju svoja tela, vec veshtine, intelektualne, fizichke, i estetske..mozhda tek na kraju..ako cemo i seksualne..alito nije poenta…). Radi se o suocavanju sa osecajem promasenosti, potcinjenosti, prodaji, trazhenju zashtite, zhivotu po pravilima, osudjenom bez ljubavi, odricanju, o ratu i degradaciji, o prezhivljavanju, o povratku, o ljubavi, o zahvalnosti, o oprashtanju i neoprashtanju, o snovima, i mozhda pobedi. Ali da li je to pobeda…jedno dete koje su prodali..odvojeno od sestre…predodredjenog zhivota..sa ratom iza sebe…hm, gde je tu sreca?

Pomenuta je kao zamerka da se ne primecuje kako se mushkarci bave ratovanjem, biznisom, sumo rvanjem…a zhene smao shminkanjem..I sa tim se ne slazhem. To samo zavisi od toga da li hocete ovaj film da posmatrate kao ‘najromantichniju prichu svih vremena’ kako su je nazvali..ili kao film koji oslikava jedan tajanstveni svet, za nas toliko neopipljiv, ne samo zato shto je to jedna kultura sa kojom nismo imali dodira, koja tamo hiljadama kilometara daleko od nas, vec zato shto jevishe nema, shto je taj duh odavno izgubljen.

I ja sada moram citirati Vladislavu Vojnovic (koju sam ja imala prilike da upoznam, i iskreno sjajan je lik): `Gejša je zanimljiv fenomen: kad se izgovori ta reè, svi znaju da je ona obrazovana i superiorna, i da ne pruža nužno i seksualne usluge, no opet je svima na pameti, pre i posle svega – seks i to seks koji ponižava. Osim spektakla oko prodaje nevinosti (kao i kod sklapanja patrijarhalnog braka!) i jednog poslovnog seksa sa Amerikancem što je takoðe opšte mesto zemalja koje izgube rat, mi kod Marshalla ne vidimo da se naša gejša bavi seksom više nego proseèan èovek. Seksualne slobode su odrazi drugih sloboda, nepoželjnih u èvrstim i autoritarnim sistemima, a nosioci slobode, uvek su ili predmeti tajnih želja ili tajnih zavisti.`

I tako ja vec mnogo oduzhih..a mogla bih josh mogo da pricham o tome.

protiv volje odvedenu..na mostu je zatekao Gospodin..osmeh kao poklon...njena molitva bice uslishena ...

Pod zashtitom najpoznatije gejshe..odigrace svoju igru, dopasti se najmocnijim mushkarcima tog vremena...

postace gejsha...ali  'u svetu gde za zhene nema mesta.. gde prijatelj postaje neprijatelj...'

u rivalstvu sa drugima i sukobu sa sobom...

cuvace tajnu i ostvariti san.

Da li sam ikada bila gejsha?

Da li sam ikada plesala?

Drzhala lepezu...ko bi to sada uradio?

‘Srce umire sporom smrcu. Gubim nadu, kao drvo lisce.’

‘Boji svoje lice da sakrije svoje lice, ochi u dubokoj void.

Ne zato shto gejsha zheli. Ne zato shto gejsha oseca.

Gejsha je umetnik. Ona igra. Ona peva.

Ona te zabavlja, sve shto zhelish.

Ostalo su senke. Ostalo su tajne.’

‘Ne mozhesh trazhiti Suncu vishe svetla. Ili kishi, manje padaj.

Za mushkarce gejsha mozhe da bude samo pola zhene.

Mi smo zhene kada padne noc.

I pored toga nauchi se dobrota, posle toliko zla,

I mozhe da se razume da je to malo devojche imalo vishe

Hrabrosti, nego shto je znalo da su njene molbe uslishene.

Zar to ne mozhe da se zove sreca? I posle svega…’