polako svice... kako samo volim to doba dana..kako sve miirshe na prelepa secanja..na prve poljupce, na one setnje plazom, na drzanje za ruku dok trcimo uz obalu..na maturu, na gimnaziju...

na lude razgovore najboljih prijatelja.."na lecenje tuge"...naravno keglevichom, u to doba.. :)) i naravnom svim onim preslatkim pokusajima da se izmame osmesi...

pa onda jezero i bacanje kamencica u vodu, kad mi je bash dosta svega, i kad bash nikog ne zhelim da vidim..kako volim da docekam pocetak novog dana na tom mestu...

secas se kako smo nekad legali sa prvim zracima sunca...kako sam se slatko smejala...a sad se smejem samo tome koliko uporno od sebe pravish kretena...

i polako pocinje novi dan. neka nova zora se budi. ljudi ce polako poceti da ustaju i da krecu na posao, u skole..a ja...ja cu otici da sanjam slatke snove, sa osmehom na licu. i cekati...novi dan. ajd' dragi moji..nekom laku noc, nekom dobro jutro...

svanulo je.