kad sam ja bila mala…. :))

hehe, jao, mungi cek da ti dodjem, loknicu po loknicu cu da ti ispravljam :))

elem, ma ja sam u stvari bila dobro dete. odrasla sam sa dve sestre, i malo mso pravile gluposti. jednom smo se prevrnule u prikolici na primer. volela sam da idem u obdanoshte, i uvek sam davala sve svoje lutke svima. pa ja sam znala da imam kuci josh gomilu, a da tu ima puno onih koji nemaju. i samo jednom sam plakala kad su mi polomili lutku, kad su mi polomili mog tinuninu. i bila sam tog decaka, i verujte mi i danas kad ga vidim, on mene nervira. jednom sam dolazila kuci par dana za redom i pricala kako me blizanci biju. i ode moja mama u obdanishte da ih pita sho oni mene biju. jedan modrice, drugi ogrebotine, obojicu ujela… :D nisu bili oni mene, nego ja njih, al’ nisam znala kako da kazhem mami. to je drugi i poslednji put u mojoj istoriji da sam se pobila. imala sam dakle oko 2,5-3 godine. nisam volela da spavam, i stalno sam se folirala, a onda vaspitacica ode negde kad ‘svi’ zaspimo, ja probudim josh par njih i igramo se. nisam volela da jedem, pa sam drugoj sestri koja je bila buca, sve presipala u tanjir. jednom sa za izdrobila sva sharena jaja oko sebe..tup, lup..razbiti pa sve sa ljuskom, belancetom i zumancetom izgnjeckati oko sebe. najbrzhi recept da mama cistunac dobije shlog. jednom sam otvorila vrata od auta na sred autoputa, jer sam htela da pipnem autoput, da vidim kakav je. hehe, ludak mali,..trenirala sam sve i svashta..od baleta do karatea..mada su me neke stvari dugo drzhale. obozhavala sam biologiju, i ishla na takmichenja, i onda sprechena da odem na republichko takmichenje...tad sam je zauvek ostavila. heh, pada mi na pamet gomila stvari, i mogla bih da pishem do sutra ja ovde o tome kad sam bila mala, shto zbog toga shto se ja secam, shto zbog toga, shto imam snimke, shto zbog toga shto su mi pricali. ali eto setih se dogadjaja koji i ja mogu da zamislim. imala sam nekih godinu i po dana. bili smo na moru. ja sam i tad obozhavala vodu. i sad bila neka oluja tamo, i sledeci dan, ljudi doshli u dugim rukavima na plazhu, niko se ne kupa, sem jedne osobe. mene. prilazi jedna zhena mojim roditeljima da im kazhe kako su blesavi jel’te..a moja majka ni pet ni shest : ‘gospodjo, hajde vi probajte da je izvuchete iz vode…’ mislim da je gospodja vec u sledecoj sekundi zazhalila shto se odluchila na tako neshto, ali vec je bilo kasno, cela plazha je chula moje vrishtanje, i dranje. josh niko nije uspeo iz vode da me izvuche. dok mi ne pomodre usta i ne pocnem da se tresem, ne izlazim. mama i tata nisu planirali drugo dete, ali ja sam htela sestru…ne seku ili batu, nego sestru. i dobila sam je. dobila sam moje zlato, moju malu dushu, koju od tog trenutka niko ne sme da dira, da se dere, da joj pricha ako nece da slusha, sem mene. u stanju sam i sa mamom i tatom da se posvadjam, ako vidim da je nerviraju. e onda su prlazile devedesete, onda je pepeljuga shvatila sve stvari koje su se deshavale, onda je doshla devedeset deveta…koja je ostavila velike posledice, i veliki ozhiljak na srcu mom. u bukvalnom smislu…e onda je pepeljuga za malo s…… i onda je pepeljuga prestala da bude mala.

prozivam sve one sa moje liste prijatelja koji nisu nijendom prozvani, akoji zhele da urade ovaj zadatak.

da vas vidim kad ste bili mali!!