Sreo sam jednog mrava. Kaže da se naljutio na drugog mrava, ortaka i da će otvoriti svoju školu plesa. Imali su dobru školu. Upisivali su se na časove plesa žuti, mali, veliki mravi, mravi glavonje, mravi sivonje ali kaže mi ovaj razočarani mrav da je najbolje kada sam gmižeš. Vredan je ovaj mrav što ga sretoh. Uporan, elegantan i galantan od kada ga znam. Mrav za primer. Upoznali smo se pre nekoliko godina u čošku moje kuhinje, pored kante za đubre. Istresajući mrve iz tanjira, istresao sam par mrvica pored kante. Mrav je istrčao iz šupljine u zidu i pozobao sve mrvice. Doneo sam sredstvo protiv insekata u speju. Mislio sam da je u pitanju najezda mrava ali on je bio sam pa mi bi žao da ga eliminišem. Pustio sam ga da šetka čoškom kuhinje. Bio mi je zanimljiv. Međutim, jednog dana pojavio se još jedan mrav. U stvari, mravica. Ženski mrav. Pomislih:”Neće moći tako druže mrav! Ja sam tolerantan i pustio bih te da vršljaš tuda ali društvo si doveo, žurku ćeš napraviti a mene niko ništa ne pita. Uostalom, ovo je moja kuhinja i moja kanta za đubre, može mi se.“. Mrav je ćućurio nešto sa mravicom. Na jednom ju je poljubi dok su sedeli na ivici slivnika. Poklopac slivnika se polomio odavno pa je izgledalo poprilično romantično. Noge su im visile nad slivnikom, oči su im sijale, držali su se za ruke i ljubili se. Ja sam stajao iznada njihovih glava sa 1000 ml otrova koji sam trebao tad, u tom neprocenjivom trenutku, da istprskam po njima. Nisam mogao. Zakašljao sam se namerno ne bi li privukao pažnju mravlju. “Izvinite, gospodjice i gospodine Mrav, ja bih sada morao da dezintegrišem insekte i ostali sitan živalj moje kuhinje.”, rekao sam. Mrav se okrenuo i pogledao me, rekavši:”Svako radi svoj posao. Prskaaaaaaaaj!”. Raširio je svoje nožice, izgledao je kao Supermen tada, i ponavljao je vičući :”Prskaaaaaaaaj!! Prskaaaaaaaaaj!!”. “Samo da dama nije tu, video bi ti svoje, celu bocu ovog otvora bih isprskao po tebi a onda bih ti skakao po lešu. Mravu jedan!”, besneo sam. “Dama? Nema dame.Prskaaaaaaaaaj.”, rekao je, pokazujući mravici da krene u pravcu pukotine u zidu. Baš sam bio popizdeo. Spustio sam se na njegov nivo i počeo da prskam. Prtitisak pod kojim je izlazio otrov iz boce mrava je zakucao za kuhinjsku pločicu. Ošamućen je ležao. “Ubio sam ga! Ubio sam ga!”, likovao sam. Mrav je iskoristio moju ne pažnju, malo došao k sebi a onda se zajurio na mene. Uleteo je u moju desnu papuču i počeo da gmiže po meni. Jurio sam ga samopovredjivajući se pokušavajući da ga spljeskam negde na sebi. Odjednom, mrav stoji na vrhu moga nosa! Pogledam ga uzrikavljenim očima. On pljucne neku kiselinu i šmugne a mene stanu da svrbe oči. Češao sam oči sve dok ih nisam isprao vodom. Zaključao sam se u kupatilo, seo na wc šolju i smišljao plan. „Možemo da napravimo pakt.”, čulo se kade. Sedeo sam na šolji nepomično. Pomislih, ovaj je svuda izbušio zidove i može da dovede celu armiju mrava, mravica, njihovu decu iz prvog braka, usvojenike, mrave beskućnike. “Pakt, kažeš?! Kakav pakt?”, pitao sam. “Znaš li ti bezveznjakoviću ljudski šta je to pakt?”, pitao je. “Znam. To je ono što su imale Švabe sa ‘Talijanima i Japancima.”, odgovorio sam samouvereno. “Mnogo si ti glup, znaš.”, rekao mi je mrav. Skočio sam u kadu na njega. Bežao je po celoj kadi i nisam mogao da ga stignem. Začepio sam slivnik i pustio vodu kako bi napunim kadu. Mrav je pokušavao da izadje jurcajući po obodu kade. “Ahahahahahah!”, smejao sam se. “Bolje rat nego pakt, mravlji izmetu!”, cičao sam. Mrav me je pogledao a onda skočio na glavu u kadu do pola punu vodom. Zagnjurio je do čepa i izvukao ga. Dok je voda jurcala u slivnik, mrav mi se smejao. Izgledalo je kao da se jako dobro zabavlja na tom toboganu, sluštajući se virom dole. Jako sam po-pi-zde-o. Zgrabio sam sredstva za pročišćavanje odvoda i za dezinfekciju a onda počeo da sipam za njim, u odvod. Kada je blistala od sredstava za čišćenje. Toliko kiseline i hemije niko ne bi mogao da izdrži, mislio sam. Otključao sam vrata i izašao iz kupatila srećan i zadovoljan. Pobednik sam ja. Ispred vrata čekao me je mrav. Zajurio se na mene. Pokušao sam da se pomerim ali sam udario glavom o štok vrata. Pao sam a mrav je skočio na mene. Počeo da skače po meni, da se na meni iživljava. “Ti si idiot ljudski! Hoćeš da me ubiješ kiselinom, glupi čoveče?!”, vikao je. Ošamućen od udarca o štok sam gmizao po podu a mrav me je zajašio. Imao je potpuno kontrolu nada mnom. “Paaaakt! Pristani na pakt.”, vikao je. “Pristaje! Jebao te pakt!”, rekao sam. Pristao sam da on živi u čošku moje kuhinje ali da osim njegove mravice tu ne bude mrvica. On se obavezao da će ih redovno jesi i da će taj deo kuhinje održavati čistim. Nastanio se gospo’n Mrav tu. Odslužio svoju mravlju vojsku pa se oženio. Počeo je biznis sa drugim mravom. Otvorili su tu školu plesa. Bilo je zabavno, priznajem. Nisam uspeo da korake pohvatam. Imaju previše nogu ti mravi ali muzika i u opšte zabave su bili sjajni. Posle časa bi svi mravi odlazili u svoje šupljine u drugim kuhinjama i nije bilo problema. Mrav se, ispostavilo se, držao dogovora. “Posao je propao, kažem ti.”, rekao je besno. “Zašto, pa bilo je divno?”, čudio sam se. “Mravi su čudni ljudi. Ne bi ti to shvatio. Otvoriću svoju školu plesa pa šta bude. Samo žao mi je. Taj mrav, moj bivši ortak je dobar mrav ali pohlepan.”, rekao je. Sedeli smo dugo iznad slivnika. Mrav, mravica i ja. Mravica ga je tešila i podržavala u novoj poslovnoj ideji a ja sam mu objašnjavao da su ljudi slični mravima, samo veći. “Nikada neću shvatiti taj vaš megalomanski svet. Ti mi o njemu često pričaš ali što više o njemu saznajem sve manje mi se svidja. Čak i mravlji svet počinje da liči na taj vaš, ljudski.”, rekao je mrav pre nego smo krenuli na spavanje. “Isto je. Samo, ti si mrav a ja sam čovek.”, rekao sam.