Реци како је кад губиш се,
кад криво радиш, луташ и нестајеш,
кад све ријечи постану сувишне,
твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?!
Пунила сам ти груди, срце хтјело је искочит, али ипак смо људи,
грешку је тешко уочит, и трипут теже признат увијек држ'о си се изнад макар био у криву,
признат нећеш за главу живу, а јеб'о све, јеб'о паре, требе к'о Едо
саплео си се и пао, ниси знао куд би гледо, сад гледаш у под,
истина прејако бљешти, кад ме сретнеш шутимо ко јебени фурешти,
не знамо се више, можда боље, други је однос
Остај ми здраво, точка.
Поздрав.
Твој Понос.
Погледај ме у очи, знаш да мислимо исто, вјерујем ти јер те волим,
ал' си спао факат ниско, зар и ти сине, Бруте, срања ме љуте, још јучер држ'о си се мене као дијете за мајчине скуте, није свеједно продо си ме, мало добио, а без мене ћеш тешко не знаш колко си изгубио, ко ће те трпит (ха!) и гутат срања (да!), други ти се нуде али су то све обећања, други би убили, умрли за мене, ти си ме згазио, нашао замјене, више ме немаш али сломљена кост ће сраст
Остај ми здраво, точка.
Поздрав.
Твоја част.
Реци како је кад губиш се,
кад криво радиш, луташ и нестајеш,
кад све ријечи постану сувишне,
твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?!
Кад су ствари стисле са свих страна заједно смо стајали,
ја држ'о сам се уз тебе нисмо се одвајали,
кад су дома биле фрке уз мене си их пребродио, и цура кад је срала,
и онај кад те погодио, и масу таквих сличних ситуација, испало је добро без некаквих повећих компликација, ал сад се све промијенило, јеботе ти си луд, оно тотално си данас промијенио своју ћуд, не разумијем шта ти је, ал' није да ме брига, то је твоја одлука,
и шта ћу ја сад,
јебига,
сад путеви разилазе нам се, сматрам то поразом
Остај ми здраво, точка.
Поздрав.
Твој разум
Црвена сам као армија, натечених артерија, од примљеног ударања, од прејаког шамарања, нема окретања, другдје станем, лако планем, немам живаца за боље дане,
не чекам да ми сване,
Што било је било је, сад драго за мило је, и док ишло је ишло је, нема даље јер стисло је,
чувај гузицу, то имаш, видим то јер увијек сереш, смијеш се, јебе ти се,
ал' горки окус не испереш, док гледаш у огледало да л' свиђа ти се одраз?
Бријем да не...
Остај здраво стари, точка.
Поздрав.
Твој образ
Реци како је кад губиш се,
кад криво радиш, луташ и нестајеш,
кад све ријечи постану сувишне,
твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?!
(Ту сам, ту сам, ту сам...)
Ту сам да те заштитим, живот да ти олакшам,
ту сам да ти пружим наду, уз твој бок да корачам,
ја сам око да видиш људе, мудрост, да их схватиш, љубав
за све и мир да их прихватиш, ал' твој је пут друкчији, корак твој тешко пратим,
ко да намјерно 'оћеш ме се ријешит, да оставим те самог, тешко то прихваћам, гријешим знам, али и онако ме не желиш, па ето ти, ходај сам...
без мене си празнина, живи данас како знаш, јер ме нема за сутра, нема у теби, не мораш више никад ме ни имат, схваћам кад ме неко тјера
Остај ми здраво, точка.
Поздрав.
Твоја вјера
Нисмо се дуго чули, бринем се је л' све у реду, па те сама оправдавам,
немаш мјеста у распореду,
знам пуно радиш, знаш да на тебе сам поносна,
чујем добро ти иде, питам за те код свих френдова,
да не испаднем очајна, кад ме питају ја се смијем,
кажем: ´´Чућемо се ´´, так је реко, барем бријем,
знам да сам прљава ал' исти смо то знаш, црно к'о под ноктом,
немој се срамит, ти си наш,
Ја сам теби била задњи доказ оног хуманог, ал' тешко је бити човјек кад забријеш да си Бог,
сиђи доле и мени морало је присјест
Остај ми здраво стари, точка.
Поздав.
Твоја савјест
Реци како је кад губиш се,
кад криво радиш, луташ и нестајеш,
кад све ријечи постану сувишне,
твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?!
Реци како је кад губиш се,
кад криво радиш, луташ и нестајеш,
кад све ријечи постану сувишне,
твој мутан поглед, нијеме усне, гдје је нестало срце?!
