Gusta noć se skupila na prozorima.

Još gušći vazduh me obgrlio.

I njegove reči.

Poznate.

Odavno.

Iz predjašnjeg života, čini mi se.

Gušim se.

Glas njegov.

Podmešljiv malo.

Izvitoperen cigaretama i alkoholnim seansama.

Prsti mu poigravaju.

Zašto ne mogu normalno da govorim sa tobom?

Ko kaže da ne možeš?

Godinama već se prepucavamo bez kraja i konca...

Istina.

Gušim se.

Umorna sam od toga.

Zašto si setna noćas?

Jesam li?

Zašto?

Ne odgovaram... iako znam zašto... zato što me noćas boli svaki udah... zato što sam besna... divlja od gneva koji mi se skupio pod kožom... od nekih neisplakanosti... divlja od nemogućnosti da se istrgnem, da negiram sopstvenu prosečnost i ljudskost...

Zašto sada ćutiš?

Šta da ti kažem?

Istinu...

Sklapam oči...

U glavi i na usnama mi samo vrisak!

Prestani da govoriš! Prestani da se smeškaš! Prestani!

Ljubi me! Dodirni me! Budi drzak! Budi silovit! Divalj! Neobuzdan! Spreči me da mislim! Nateraj me da se setim! Nanesi mi bol! Povredi me! Fizički, psihički, kako god hoćeš...samo učini da prestane... da ne mislim...

Cimni me! Trgni me! Udari ako hoćeš! Ljubi me, ljubi me, ljubi me... telom mi izbij iz glave svaku ideju... nateraj me da osetim da si tu! Primoraj me da ti odgovorim!

Ne govori mi! Ne slušaj me!

Drhte mu ruke. Oklevaju glasovi na usnama. Trepavicama kao nožem raseca tišinu.

Hajde! Šta čekaš!? Jesi li muško!? Jesi li još onaj koga pamtim?

Hajde! Razbij me kao igračku, onako kako si to nekada radio!

Zašto oklevaš!?

Hajde!

Probada pogledom. Neprozirnim.

Volela sam taj pogled.

I te prste.

Svaki deo.

Ne oklevaj. Ne ćuti. Ne miruj.

Ne noćas. Ne sada.

Učini šta god želiš...

Ljubi me.

Nateraj me da ti se dam!

Načini od mene noćas onu koja sam bila...

... ugasni ga...

... utišaj mu glas...

...operi mu dodir svojim...

... izbriši ga iz mene, sa mene...

... potisni starim bolom veći...

...povredi me...

...samo ga izbriši noćas...

Gleda me... dugo i nemo.

Udarac mi se skuplja kao znoj na dlanovima.

Kontroliši se!

Pružila bih ruku... da znam šta će učiniti... udariti, pomilovati... odgurnuti, raskopčati ???

Ne postoji sutra!

Neću da postoji!

Učini nešto!

Mrzim te!

Hajde!!!! Hajde ako si muško, hajde ako si imalo onaj koji si bio, kog pamtim, kog sam zaboravljala...

Skoro da osećam ukus njegove nervoze... oblizujem se. Drsko. Hoću da boli i mene i tebe. Hoću da se igram. Da izgubim hoću. Noćas. Nije mi važno sutra. Ono ionako nikada nije bilo moje.

... samo mu utišaj glas u mojoj glavi... i dodire mu speri sa moje kože...