Celu proceduru znam...

Dodirneš me lagano u hodu... pogledam te ispod oka... tek da me susretne tvoj bezobrazni osmeh...

Dugim prstima razlabaviš kravatu. Zagladim kosu. Pitaš. Odgovorim.

Izvučeš pogled kao iz bunara i baciš ga ka mom vratu...

Počnem da pričam... dok ne shvatim da zurim u tvoje oči zalutale na mojim usnama... tada prestajem da pamtim izgovorene reči...

Dlanom mi predješ preko ledja dok se uspinjem uz stepenice...

Stresem se i "kao" naljutim.

Odobrovoljiš smehom ...

Rastanemo se uznemireni...

Kucaš tiho... dok u polumraku zurim u svetlo ekrana a u glavi mi odjekuje neki evergreen (uz tebe jednostavno ne idu novokomponovane melodije...)...

Privučeš se tiho... upleteš mi prste u kosu... izazivaš usnama...

I pre no što znam... već polusvesna lebdim na tvojim rukama... ne vidim i ne čujem, ne osećam ništa sem tvoje blizine, mirisa tvog omamljujućeg, dodira tvojih...

Tada je gotovo sa ponosom, inatom, arogancijom, strahom... tada je gotovo sa mnom... jer u tom trenu prestajem biti išta sem instrumenta svoje ljubavi i tvog zadovoljstva... i u tom trenu zaista počnem voleti sebe, uživati u svakom delu svog bića koje te čini srećnim... koje čini da ti se zamagle tamne oči, da damari odjekuju poput bubnjeva u tihoj sobi... u tom trenutku me je baš briga za patetiku, roze, feminizam, ravnopravnost i ostale žvake koje nemilice razbacujem u normalnim stanjima... tada, samo tada i samo sa tobom sam ponovo ja Ja, ona koju sam volela nekada davno, pre no što sam znala šta i zašto volim... tada sam ja Ja kakva sam želela da verujem da još mogu biti... tada sam ja Ja koja oseća, koja je živa...mnogo življa no što je navikla da bude...

U glavi mi bude muk... samo mi par reči leluja vijugama... ali ih ne izgovaram...znam da znaš, moraš znati... ne krijem... sve i kada bih htela ne mogu...

I ne mislim i ne tražim, ne usudjujem se ni da poželim... nisu li i ovi časovi više no što sam se ikada nadala da ću imati ponovo?

Ne pokušavam da te objasnim, razložim, svedem, raščinim...

Dok se utapam u želji da dotaknem usnama svaki milimetar svojih emocija otelotvorenih, ja zapravo iskreno želim samo jedno... da nikada više ne zaspim bez tebe...