I sada se osećam kao poslednje govno...

Rekla sam mu.

I baš sam lepo sročila. Sve sam spakovala u par rečenica... i da je divna osoba, i da sam uživala u vremenu koje sam provela sa njim, i da mi je jako žao, i da želim da mu budem prijatelj...

Jedino što nisam...nisam mu pružila priliku da mi ispriča kakav mu je bio dan... i zato se sada osećam kao govno... jer sam uspela da sve to uradim deset minuta pošto je saznao da nije dobio posao koji je želeo već neki sasvim drugi i u istom danu kada mu je lekar saopštio da mu noga nije u dovoljno dobrom stanju da nastavi da igra ragbi.

Na sve to sam mu još sela ja sa mojim "nije do tebe" preseravanjem i kolačićem koji sam pripremila za posle gorke pilule (dovršila njegov rad)...

Znao je (naravno, oni uvek znaju unapred... samo se ja zanosim da će biti iznenadjenje) i odmah je pitao :"Am I in trouble?"

Uhvatila malo vazduha i izdeklamovala celu priču... i lepo videla da se čoveku oči pune suzama. Stoj! Stani! Nemoj suze, majke ti!!! Pa ne razvodimo se posle 10 godina braka!!! Samo nemoj suze, sve mogu da podnesem, ali da mi muško plače - to ne... odmah se osetim kao zver, bude mi neprijatno jer znam da je i njemu neprijatno, spetljam se, sažalim (a ja mrzim sažaljenje), smorim...

OK. Ispala sam govno! Jesam! Nisam znala da ti je bio odvratan dan...da jesam, odložila bih za sutra ... al' htela sam još juče da ti kažem, a ti nisi imao vremena (ovo se meni odvija film u glavi dok on gleda u zid)... samo nemoj suze da ubacuješ, te scenske efekte ne mogu da podnesem... i zašto, koji moj, ja uvek naletim na te koji plaču!?!?!?! Znam da je normalna ljudska reakcija ali ja nikada nisam tvrdila da sam normalna...i što ja lepo ne mogu da raskinem (čuj, raskinem... u majci Srbiji ovo nikada ne bih podvela pod raskid) bez suza???

Eto, sada se oboje osećamo bedno... sjajno sam ovo izvela!!!