Dragi Bato,

Žalio si se da teško pratiš postove i njihove aktere... pa da ti olakšam reših da na ovom, pomoćnom, blogu napišem Vodič kroz... sada ćeš moći uporedo da držiš oba otvorena i da se potpuno prepustiš uživanju (i beleškama)...

Daklem... napominjem da ovde nisam svrstavala po dužini (veze dakako), intenzitetu ni sadržaju... već isključivo po uticaju i aktuelnosti aktera. Ima ih, po mojoj slobodnoj (preslobodnoj, mama bi rekla) proceni - četiri i po.

Prvo je bio... naravno, Prvi. Mračni srednji vek i Prosvetitelj... posle njega svetlim i u mraku, ne mo’š me promašiti. To je onaj što je lepo umeo da ćuti a još lepše da gusla... The Sagovornik. The Ćutolog. The Zajebani. Onaj što me je... ko Rimljani Kartaginu, ko Ameri Irak, da se, ne daj Bože, ne zarati jednom... možda... eventualno.

Kartagina propala, za Irak ćemo još da vidimo...a ja se, evo, držim i dalje... izmedju ostalog i zato što više nije...sem možda malo, mestimično...

Drugi je bio Drugi, al’ samo parcijalno. Zapravo sam dosta dugo oscilirala izmedju Drugog i Trećeg (mislim da je broj predomišljanja, onih zvaničnih, išao negde do 6... nezvanične nismo beležili ni ja ni oni). Onda je prevagnuo Drugi, sve dok nije ustupio mesto Trećem. Ali da krenem ispočetka. Drugi je bio, malo, rekreativno, i pre Prvog... ali definitivno je bio posle Prvog a pre Trećeg... i nešto malo izmedju. On je onaj što je hiperaktivan, voli ljuto i oružje. Zemljak ti.

Treći je bio neobjašnjiv. Južnije od južnog poreklom. Ljudina. Gorostas. Al’ što nije umeo da priča viceve... užas! Onoliki čovek a sve u deminutivčićima govorio. Da nije pričao viceve, tepao i... da je uspeo da mi održi pažnju duže od pet minuta dnevno, ili pola sata nedeljno (nedeljom i ja, ko i svako Božje čeljade, odmaram) ko zna šta bi bilo. Taj je zaslužio mesto u Vodiču zato što je umeo da se okrene i ode... bez deminutiva. Respect!

Četvrti... e, Četvrti je zapravo bio Drugi. Odnosno Drugi i Treći nisu bili Drugi i Treći u svakom smislu... dok je Četvrti bio Drugi u svakom smislu sem u onom u kom je Drugi bio Drugi. Njega si upoznao. O njemu ne pišem. Nije se sleglo. Malo još bolucka... pa ne bih...

Danas su Prvi i Drugi i dalje prisutni. Prvi mi malo kvari sliku. Drugi se, kao i pre tih nekoliko godina, trudi da je ispravi. A ja... vakuumirana. Zabrojana. Smorena do krajnosti.

Prvi je i dalje Prvi, mislim, to mu je teško oduzeti... mada sam pokušala da se pretvaram i da počnem da brojim sa par godina zakašnjenja. I dalje ima sposobnost da me rastuži i nasmeje. Drugi me samo zasmejava, al’ kada ja ne mogu da živim bez male doze negativnosti i komplikacija pa to ti je.

Prvi i Drugi su sendvič... ja sam ono izmedju.

p.s. Ono i po ne bih da komentarišem.