14/8/2007
-
Road to hell
| Ćutim juče i gledam ga dok sprema ručak. On. Sprema ručak. Hmmmm, da... Neka njegova improvizacija je u pitanju i nisam sasvim sigurna da li bi trebalo da je probam... ali, čovek je rešio da kuva danas, a ko sam ja da mu se suprotstavim... Zato u tišini prebirem opuške u punoj pepeljari preda mnom... i sve želim da započnem, ali ne mogu... I ćutim... lakše je tako... zaista ne mogu da nateram da otvorim usta i kažem nešto lepo jer sam puna ogorčenja i neopraštanja... On govori. Neumorno. Kao nikada ranije. Pitam se da li maskira nešto tolikim rečima... onda prekorevam samu sebe što toliko sumnjam, što ni sada ne mogu da se opustim a toliko sam želela... nekada davno, baš ovu scenu... On govori... smeje se... treperi mi pred očima lažnost ovog trenutka. Nije stvaran. Ne može biti. Ne sada, posle ovoliko vremena... ne sada kada sam spakovana i odlazim... laže... Pušta mi Road to Hell... OK, pomislim... sada sam sigurna da nešto nije u redu... ja nisam u redu... ne pripadam ovoj slici, njemu umazanih prstiju i osmeha kakav godinama nisam videla... U poluokretu dobacuje - usamljena si! Ovo nije pitanje... tvrdnja je. Zatečena zurim ispred sebe. Usamljena si... i sada, ovde, sa mnom... usamljena si, priznaj... Ne bih o tome, istisnem kroz stegnute zube... i već osećam neprijatno peckanje u uglu oka... ali ja nikada ne plačem, naročito pred njim. Jesi. Osećam to. Vidim. Znam. Zašto ne popričaš sa mnom o tome... seda pored mene i grli me... dozvoljavam taj zagrljaj jer je lakše sakriti se u prevoj njegovog vrata nego izgovoriti istinu sada. Da, jesam. Čak i ovde, sada, sa tobom... usamljena i ne osećam ovaj trenutak kao nešto što mi pripada, kao nešto čemu ja pripadam... Ćutim. Sve češće to činim, primećujem. TRGNI SE!, viče na mene... OŽIVI! Hajde... hajde više... Mučiš me, šapućem. Mučim te jer hoću da te vidim živu pored sebe... sada si samo lutka od porcelana, sa lažnim osmehom i svom tom šminkom kojom pokušavaš da sakriješ i od same sebe da si živa. Trgni se, molim te... pričaj sa mnom... sada sam tu ... SADA SI TU!?, nemam kontrolu: A GDE SI BIO SVE OVE GODINE? Gde si bio kada si mi bio potreban!? Kada sam želela da budeš tu? Mrzim te! Mrzim sve u vezi sa tobom! I taj tvoj osmeh posednički i te tvoje reči mrzim... sada si tu!? Smilovao si se da sada budeš tu? E, sada mi ne trebaš više... ni ti ni on ni bilo ko drugi... sada sam naučila da budem sama sa sobom i ne trebaš mi... mogu i bez tebe... Umesto toga... odgurujem ga bez reči, sa osmehom... Daj ne patetiši, sve je ok... U redu sam, sasvim sam u redu, zašto ne bih bila... nego, kada će taj ručak biti gotov? Smeje se. Prepoznaje. Ustaje. Vraća se. Jedem a ne znam šta jedem, zašto ni kog je ukusa... hoću da završim ovo i odem kući. Hoću da spavam... samo da spavam, sama u svom krevetu, pod svojim ćebetom... Zadržava me. Idem. Čemu? |
| Pošalji komentar! :: Obavesti prijatelja! |
17:04 - 14/8/2007
 Poslao
Lilith
|
| Da krenem ispocetka, jer mi je jos neko skrenuo paznju na moguce pogresno tumacenje ovog posta. Dakle, ovde se NE radi o musko-zenskom odnosu... vec o bliskosti i prijateljstvu dve osobe suprotnog pola. O tome da jedna osoba tvrdi da je tu za drugu i da se to zavrsava na recima... vec godinama... i da je drugoj osobi, zenskoj, odnosno meni, muka od toga... post je lisen (barem je trebalo da bude lisen) M-Z prizvuka ali mi je na osnovu dobronamernog komentara jasno da nije bas tako. Tome sluzi ovaj komentar... da odagna zablude...
@nemiri... mislim da je i na pitanje zasto odgovoreno u gornjem delu komentara. |
Permanent Link |
17:46 - 14/8/2007
 Poslao
mazzapsycho
|
| i kada naučimo da budemo sami sa sobom, to ne mora isključivati potrebu za drugim ljudima...
...a očekivanja su... jedna zajebana sklonost. |
Permanent Link |
18:06 - 14/8/2007
| Poslao
mutti
|
| draga moja, kako te dobro razumijem...i ja odlazim od svog muža, zauvijek...sve ove godine nije bio gdje je trebao, u kući...a na kraju mi nije dao da odem, zlostavljao me i psihički i fizički...potražila sam pomoć stručnih službi i kada je ta kukavica od čovjeka shvatila da mu mogu stati na kraj, pustio me...konačno sam slobodna :-))) a usamljenost? hm, još mi nije poznata...volim biti sama, iako se pomalo bojim samoće... |
Permanent Link |
Poslao
08:35 - 16/8/2007
 Poslao
Lilith
|
| @Mazza... ocekivanja su najzajebanija od svih zajebanih stvari sa kojima sam imala priliku da se suocim... i, ukoliko pretpostavimo da smo savladali lekciju umerene samodovoljnosti - da li je onda potreba za drugim ljudima postala povrsna?
@Mutti... da, verujem da stepen bliskosti nema zaista veze sa formalnim nazivom kontakta izmedju dvoje ljudi... da li je u pitanju brat, prijateljica, drug ili suprug... ako nedostaje poverenja i bliskosti, ako ne osecas necije prisustvo, sem u onom banalno fizickom smislu, onda je besmisleno... @Nenadjebivi... gracias, nedostajali su tvoji komentari :) |
Permanent Link |
12:58 - 16/8/2007
| Poslao
Lezilebovic
|
| e, "ova moja", svatila onako kako sam ja mislio da niko neće, a onako kako si ti napisala u stvari i onako kako si ti mislila.
eto. rodne razlike. Najbolje je to opisano u jednoj epizodi izvanredne serije According to Jim" ... trebalo bi odgledati tu seriju i mnogo životan pitanja će biti jasnija ;)... |
Permanent Link |
13:39 - 16/8/2007
| Poslao
mazzapsycho
|
| hmm, sad si me zamislila...
očekivanja su neizbežna, i normalna u neku ruku, dok si ih svestan i kontrolišeš, sve je u redu... no, ipak mislim da se samodovoljnost i potreba za drugima ne isključuju, već da se samo periodično smenjuju. ili su kod nekog izraženije, jedna ili druga, u zavisnosti od tipa ličnosti, introverzije/ekstraverzije. ''sad mi trebaš, sad mi ne trebaš'', mi je malo onako sebičnjački i detinje... ali jeste deo nekog razvojnog procesa. čitajući te, duže vreme već, stičem utisak da napreduješ... i to je lepo videti... |
Permanent Link |
13:57 - 16/8/2007
| Poslao
mazzapsycho
|
| a možda je taj tvoj osećaj i postizanje nezavisnosti u odnosu na neke druge... da ti nisu više neophodni, mada je dobro ako su tu. opet, to je tvoj osećaj i nemaju drugi mnogo odgovornosti u čitavoj priči... takva je lična promena strašno značajna i dobra, mislim, nije da pametujem (ili jeste:), ali govorim i iz ličnog iskustva. + kontrola očekivanja... ih! ;) |
Permanent Link |
Poslao
O meni
Neizgovorivo...Poslednje objavljeno
Meni
Prijatelji
- Domacica
- Seven
- kloe
- Wolfie
- Persefona
- ficca
- mirkoman
- yozza
- BIGMAMA
- III
- poglavica
- Foxy
- SRNA
- Giardia
- Milena
- miriam
- nenadjebiv
- Dzo
- gulanfer
- Kombib
- Kurt
- JeJa
- whoreofbabylon
- elfish
- mazzapsycho
- Svemirko
- kojak
- Nemirko
- Rea
- Specificna
- BubaErdeljan
- Patetika
- skyseeker
- Tresnja
- FemmeFatale
- Anci
- pahulja
- mistichna
Linkovi
Permanent Link