S obzirom da sam vreme davno prestala da merim danima a pocela meriti dogadjajima... konstatujem da se znacajno usporilo.

Nekvalitetno postalo. Uglavnom.

Neprekidno iscekujuci The Event... ne znajuci zapravo sta bi isti trebalo da predstavlja, ali sasvim sigurna da ce se desiti... jednom... nekada... valjda... nezadovoljno sam pribirala sitnis koji mi je ispunjavao okvire.

Ali The Event je izostao. Umorila se cekajuci. Zaspala skoro, duhovno i fizicki, na klupi u toj rusticnoj cekaonici u mojoj glavi.

I sada... dok se pronalazim u tudjim recima o ispunjenosti i potrazi, o zakletvama i cekanju, o Jednom ili Nijednom... shvatam da nikada nisam ni mogla da docekam ne znajuci sta zapravo cekam.

Za pocetak novog iscekivanja da se svet okrene naglavacke, barem onaj koji sa sobom nosim,  znam sta ne zelim...