Sklopila oči...Zamislila...

Lagano, prozračno jutro... koje trepti po zavesama, belim... svež dan kako mi se svija pod stopalima dok kuvam jutarnju kafu... tihu muziku...

Plavo. Fotelju. Toplo i svetlo. Udah, glasan... mirišljavu sobu...

Knjigu u rukama... uz tu prvu jutarnju kafu... i mir. Apsolutan. Mekan. Nežan. Mir. U samoći onih trenutaka koji to ne bi bili pred svedocima... sa sobom... u miru i tišini... uvijena tihom melodijom i glasnom srećom što jesam, baš tu, baš tada, baš takva...

I ne bih da se budim...