i sta sad
kako da se mi koji nismo vicni pisanju iskazemo...
vristanjem mozda ili samo mirnim
monotonim govorom koji ce ubrzo vecinu uspavati
ili smejuci se kao da se salimo kazemo svoju pricu
ili placuci iskazemo sale zivota koje nam se u zbilji desavaju
i jos samo da ima ko to sve da slusa
ili da se bar prave da slusaju
neznam ja cu onaku po mome svojim recima bar pokusati

 kakva dosada, jel se i vi tako osecate
ili sam to ipak samo ja
ili je to samo cena koja se placa
za ispijanje zivota na eks
za svu zurbu koja te tera
da protrcis kroz zivot
i nevideci sve one male stvari
nesudjene drage momente...

nego sta sam ono hteo
dragi moji neznani prijatelji
da.. koja dosada

sreo sam danas jednu  finu osobu
i pricamo tako (ja sav zanesen) o istoj temi
i znate sta mi kaze
kaze:ma to ti je midleage crisis...
reko sam joj
ma mrs u pizdu materinu
ima valjda i neko drugo objasnjenje
izgubljeni prijatelji
zaboravljene ljubavi
ili mozda brat ili majka koje nisi video godinama
 cuj midleage crisis...
samo trenutak vraticu se...