Kao brodic plovim morem...

Delfini mi pevaju pesmu.

Poklonio si mi tako mnogo...

dao si mi Mene Novu Lepshu.

Hvala Ti.

Nemoj biti tuzan shto sam ja srecna...

Ovaj osmeh dugujem Tebi.

I nije bitno dal cu pronaci obalu,

nije meni bitan cilj...

nego putovanje.

Necu ni puziti,

ni leteti...

samo mirno ploviti.

Rekao si mi,

secash li se:

"Plovi mirno..."

Zelim sacuvati ovu srecu shto sam pronashla u tebi,

nek Bogovi ne budu ljubomorni

na obicnu smrtnicu.

... evo necijih vrlo lepih reci koje upucujem samoj sebi

i svima onima kojima prijaju ovakve reci, a mislim da su to bas ono lepe zelje i sebi i drugima:

Utehu za teških dana,
Osmehe kad te spopada tuga,
Duge da slediš oblake,
Smeh da ljubi tvoje usne,
Zalaske sunca da ugreju tvoje srce,
Nežne zagrljaje kada duh ti klone.
Prijateljstva da razvedre tvoje postojanje,
Lepotu za tvoje oči,
Poverenje kad sumnjaš,
Veru da možeš verovati,
Hrabrost da upoznaš sebe,
Strpljivost da prihvatiš istinu,
Ljubav da upotpuni tvoj život.

A JA KAZEM NJEMU:
osetila sam nevidljivu ruku
koja me miluje u snu,
zavolela sam tog lopova sto me krade nocu
... jutro te obrise kao senku...
a ti ostajes u meni kao
radost, lepota, tajna.