Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра'.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Издалека само све к'о звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек' ми не приђу ока твоја два.

Десанка Максимовић
Фотографија Десанке Максимовић
рођена:	16. мај, 1898. Рабровица код Ваљева, Србија
преминула:	11. фебруар, 1993. Београд, Србија

Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.

Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.

Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.

Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.

Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.

О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.

Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.

Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
Никад саму,
Кад неко свира.

Kao brodic plovim morem...

Delfini mi pevaju pesmu.

Poklonio si mi tako mnogo...

dao si mi Mene Novu Lepshu.

Hvala Ti.

Nemoj biti tuzan shto sam ja srecna...

Ovaj osmeh dugujem Tebi.

I nije bitno dal cu pronaci obalu,

nije meni bitan cilj...

nego putovanje.

Necu ni puziti,

ni leteti...

samo mirno ploviti.

Rekao si mi,

secash li se:

"Plovi mirno..."

Zelim sacuvati ovu srecu shto sam pronashla u tebi,

nek Bogovi ne budu ljubomorni

na obicnu smrtnicu.

... evo necijih vrlo lepih reci koje upucujem samoj sebi

i svima onima kojima prijaju ovakve reci, a mislim da su to bas ono lepe zelje i sebi i drugima:

Utehu za teških dana,
Osmehe kad te spopada tuga,
Duge da slediš oblake,
Smeh da ljubi tvoje usne,
Zalaske sunca da ugreju tvoje srce,
Nežne zagrljaje kada duh ti klone.
Prijateljstva da razvedre tvoje postojanje,
Lepotu za tvoje oči,
Poverenje kad sumnjaš,
Veru da možeš verovati,
Hrabrost da upoznaš sebe,
Strpljivost da prihvatiš istinu,
Ljubav da upotpuni tvoj život.

A JA KAZEM NJEMU:
osetila sam nevidljivu ruku
koja me miluje u snu,
zavolela sam tog lopova sto me krade nocu
... jutro te obrise kao senku...
a ti ostajes u meni kao
radost, lepota, tajna.

 

 

I padale su neke kishe,

sve tishe

i tishe...

Sevale su munje,

udarali gromovi...

lomili, lomili.

I suze su lile,lile...

slane,slatke, gorke

... duboke.

Samo se tako moglo

do pravog osmeha.

MORALI BISMO

SVAKOG DANA PROCITATI

NEKOLIKO DOBRIH STIHOVA,

VIDETI JEDNU DOBRU SLIKU,

CUTI JEDNU LEPU PESMU

ILI SA PRIJATELJEM IZMENITI

KOJU SRDACNU REC KAKO BISMO

KULTIVISALI LEPSI DEO NASEG BICA.
J. Wolfgang Goethe

 

 

 

 

Zaista mi je izgledalo kao da smo se trazili hiljade, hiljade godina
i onda se prepoznali… ,zastali,dodirnuli i svako nastavio svojim putem,
ali taj osecaj prepozavanja koliko god doneo radosti doneo je i boli...

Plakala zbog srece
Plakala zbog lepote
Plakala zbog nemoci
Plakala zbog lazi
Plakala zbog svega na ovom svetu
Plakala zbog svega sto jeste
Plakala zbog svega sto nije
Plakala sto sam mogla a nisam
Zbog maglicaste iluzije
Zbog predivne muzike
Zbog saputanja u snu...


I slike te razne od iskona
Kad zatvorim oci... vidim.
Kad sanjam... srcem osecam.

Zaista mi je izgledalo kao da smo se trazili hiljade, hiljade godina
i onda se prepoznali…,

zastali,

dodirnuli i svako nastavio svojim putem,
ali taj osecaj prepozavanja koliko god doneo radosti

doneo je i boli...

Zivot je otok u moru samoce i izdvojenosti.

Zivot je otok cije su litice zelje, drvece snovi, cvece samotinja, vrela zedj, a ono je usred mora samoce i izdvojenosti.

Tvoj zivot je, prijatelju, otok odsecen od svih otoka i kontinenata. Koliko god ladja i camaca poslao ka drugim obalama i koliko god ladja stiglo na tvoje obale, ti si ipak samo otok izdvojen u svome bolu, osamljen u radosti, dalek u ceznji, nepoznat sa svojim tajnama i zagonetkama.



Khalil Gibran

Vidio sam te, prijatelju, kako sjedis na gomili zlata, radostan
zbog svoga bogatstva i ponosan na svoje blago, uveren da je svaka pregrst zlata tajna veza sto povezuje misli drugih ljudi sa tvojom mislju i sto spaja njihove teznje sa tvojima. Vidio sam te kako, poput velikog osvajaca, vodis vojske i trijumfalne legije na jake tvrdjave te ih razaras, zatim ides na druge utvrde te i njih osvajas.

Kada sam te ponovno pogledao, vidio sam za zidinama tvojih riznica srce sto drhti u samoci i izdvojenosti, kao sto drhti zedan covjek u kavezu nacinjenom od zlata i dragulja, ali bez vode.

Vidjeh te, prijatelju, kako sedis na prestolu slave, a oko tebe ljudi sto opevaju tvoje ime, nabrajaju tvoja milosrdja i darove, u tebe zagledani kao u prosvetljenog proroka koji im uznosi duse odlucnoscu svoje duse i vodi ih izmedju zvezda i planeta. Dotle ti njih gledas lica prepuna zanosa, snage i trijumfa, kao da si za njih ono sto je dusa za telo. Ali, kada te po drugi put pogledah, vidjeh osamljeno bice kako stoji uz tvoje prestolje krunisuci se otudjenoscu i grcajuci u samoci. Zatim vidjeh kako tvoje bice na sve strane ispruza ruku, kao da trazi samilost od nevidljivih fantoma. Videh to bice kako gleda negde daleko preko ljudskih glava, u neko mesto na kome nicega nema osim njegove samoce i izdvojenosti.

Videh te, prijatelju, zaljubljena u lepu zenu, kako medj svoga srca tocis na njen razdjeljak, ruke joj obasipas poljupcima, dok te ona gleda sa sjajem saosjecanja u ocima i majcinskim osmehom na usnama. Tada rekoh sebi: Ljubav je odagnala samocu ovoga coveka, izbrisala je njegovu izdvojenost te se on sada vraca i spaja sa Sveopstim Univerzalnim Duhom koji putem ljubavi privlaci k sebi ono sto se od njega izdvojilo u prazninu i zaborav. Ali, kada te po drugi put pogledah, videh, umesto tvoga zaljubljenog srca, osamljeno srce koje bi htelo da svoje tajne poveri nekoj zeni, ali ne moze; videh iza tvoje duse sto se topi u ljubavi jednu drugu, usamljenu dusu, nalik na izmaglicu koja bi htela da se u rukama drage pretvori u suze, ali ne moze.

Tvoj zivot je, prijatelju, izdvojeno boraviste, daleko od svih drugih boravista i zivih stvorova.

Tvoj unutarnji zivot je boraviste daleko od svega sto ljudi nazivaju tvojim imenom. Ako je to boraviste mracno,
ne mozes ga osvetliti susedovom svetiljkom; ako je pusto, ne mozes ga ispuniti susedovim dobrima; ako se nalazi u pustinji, ne mozes ga preneti u vrt koji drugi zasadi;
ako se nalazi na vrhu planine, ne mozes ga spustiti u dolinu kojom tudje noge stupaju.

Tvoj dusevni zivot je, prijatelju, okruzen samocom i izdvojenoscu.
Da nije te samoce i izdvojenosti, ti ne bi bio ti, niti bih ja bio ja.
Da nije te samoce i izdvojenosti, tada bih, cuvsi tvoj glas, pomislio da ja govorim; kada bih pogledao tvoje lice, pomislio bih da sebe vidim u ogledalu.

 

Bolni, ali zacudo dragi meni su dani,
kada opazim da ljudi su mi tudji,
neiskrenoscu zazidani od mene
kao tvrdom kulom,
te bezim u sume i u dusu bilja
ronim nekim novim, u osamljenosti
rodjenim culom;

kada radije od prijateljske sake,
milujem drveta kakvoga nezni,
rumeni prut;
i bezeci sa toplog, sestrinskog krila,
da mi je da magle daleke lagani
dohvatim skut.

Dani kad zize istina mi se cine
varljivi plamicci iz bajke sto mame
sa pravih staza;
a verujem strasno u ono sto kakav sum
skrivenih u noci grana jedino
tek meni kaza;

kada ne razumem ni sebe; a zudno
kao vracara u zagonetni gledam
prirode dlan;
kad osetim da zivot u dnu nije lep
i strasno sva se uzivim u kakav
prolazni san.

D.Maksimovic

SLOVO O LJUBAVI

Ako se volite ljubavlju koja buja u samoći, od razdaljine, koja je više od sna nego od svesti, i po rastanku drhtaćete od miline mognete li se još ikada sresti. Vi koji se volite ljubavlju isposnika, sa strahom od sagrešenja, koji kao ptica o kavez lomite krila, sećaćete se uvek jedno drugom lika. I po rastanku zamreti vam neće gušena htenja. Ako zbog nje patiš od nesanice i u ponoć hodaš budan po bašti, ako te lomi neutoljena želja luda, sećanja na nju nikad se nećeš spasti. Onih s kojima se igramo oko vatre, a bojimo se da je dodirnemo, s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi, sećaćemo se dugo ma zavoleli zatim i druge. Ako je želiš bezgranično, a sediš kraj nje bez glasa slušajući bajku koja se u vama radja svanuću slično, pamtićeš je i kad se zima pred tobom zabelasa. Ako veruješ sedeći uz nju da je ljubav maslačkov puhor koji svaki dodir može da strese, ako voliš u njoj i san i dete, ako ti je bez nje pusto i gluho, misao na nju budiće te i kad se rastanete. Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo, čije su nam usne ostale nepoznate, kojima smo samo s proleća, u snu, pisali pismo. Oni koji se kao reke ne mogu sliti, medju kojima nema spojenog suda krvi i krvi vrele, a srca im se dozivaju ludo, zaboraviti se neće ni kad im duše budu posedele. Ako vam je ljubav nož u srcu, a bojite se taj nož izvući kao da ćete tog časa umreti, pamtiće te on, setiće te se i umirući. Oni zbog kojih srca osećamo kao ranu, ali ranu zbog koje se jedino živi, u sećanje nam banu i kad zavolimo druge – i osetimo se nesrećni i krivi.

D.Maksimovic

I sad kad sam shvatila koliko je vazno

shta to MISLIMO,

sta to SANJAMO,

shta GOVORIMO,

jel i shta CRTAMO...,

jooj,

 a u poslednje vreme stalno mislim i imam neki osecaj da sam

prava Persefona,

jest da nisam josh pojela jezgro nara, nit znam dal zelim da ga pojedem,

al kad sam sa Njime, ja sam isto tako nemilosrdna i ledena kao i on, a preko dana sam fina i nasmejana devojcica puna ljubavi... strashnooo,ne,ne,..., moram sad uobraziti da sam neka druga Boginja jer stvarno je tacno ono "pazi shta zelish-moze i da ti se ostvari"...

Da, ja nisamnormalna:)))

Zaljubljujem se u papirne likove...

Nijednog coveka od krvi i mesa nisam volala kao Zagora:)))

Zagor Te-Nej!!!

Pogledajte Ga-kako je lep i caroban:)))

E, sad sa pronalaskom interneta, a posebno Blogova,

pocela sam se zaljubljivati u Avater ili Blog Dizajn,

i nije tu bitno shta pishe,

ja se zaljubim jednostavno u Avatar ili Blog dizajn,

ocigledan dokaz je jedan ovde omiljeni Blog,

cim je samo promenio boju Blog-dizajna,odljubila sam se momentalno:)

Al on ga vrati-i mene se osecanja pdgrejashe...

Nikad se nisam zaljubila u neku poznatu licnost,

glumca, pevaca ili bilo koga,

ja se zaljubljujem u nacrtane,

eto-nisamnormalna

i shta cu???

Lao Tse

• "Onaj ko poznaje druge je mudar, onaj ko poznaje samog sebe je prosvjetljen, onaj ko može pobjediti druge je jak, onaj ko je pobjedio samog sebe je svemoćan."
• "Poznavati druge je inteligencija; poznavati sebe je prava mudrost. Kontrola drugih je snaga; kontrola sebe samog je prava moć."
• "Dajte čovjeku ribu i nahranit ćete ga za jedan dan; naučite ga kako da je lovi i prehranit ćete ga za cijeli život."
• "Svet  možemo upoznati a da i ne otvorimo vrata. Smisao neba možemo dokučiti a da i ne pogledamo kroz prozor."

Leonardo da Vinci

"Svaka naša spoznaja počinje sa osjećanjima."

"Ko druge vrijeđa, sebe ne zaštićuje."

Elizabeth David

• "Postoje ljudi koji vam izvade srce i postoje ljudi koji ga vrate na mjesto."

Ivo Andrić

• "Ljubav, kad je iskrena i duboka, lahko prašta i zaboravlja."

 

S vremena na vreme, dobijem neku zutu kovertu,ono, kao neka nagradna igra,

inace, ne volim igrati te neke nagradne igre, al eto, jednom sam odigrala,

ajd kad stalno salju ajd jednom i da odigram:)))

I narucim tiganje i jednu knjigu,

tiganji ne valjaju ni za K....C

knjiga cisto sranje,

jest tamo pisalo da mogu da vratim ako mi se ne svidja,

ono-ne svidja mi se ali nisam tip osobe koja vraca kupljeno,

samo ono, kazem u sebi, "ma nek vam je na cast"

nisam se ja tu ni nadala nekoj nagradi,

jedino sam se nadala da cu dobiti sholjice za kafu jer su mi se dopale

i pisalo je -ono, nekih toliko i toliko koji se prvi jave dobice sholjice kao specijalni poklon,

i ja odmah poshaljem-jer sam se nadala specijalnom poklonu-sholjicama,

al ne dobih te sholjice i bila sam veoma ljutaaa...

sad opet dobih koverat za tu nagradnu igru,

vidim opet isti tiganji... mislim.

Da sam onda bar dobila sholjice...

Tako. Zaista te nagradne igre neshto ne verujem u njih,

sve su to neke navlake i prevare,

ako sam ono u milosti Srece i Boga Novca

ne moram igrati nagradne igre....

Mogu izabrati izmedju toga da budem zrtva u svetu

ili pustolovka koja traga za svojim blagom.

Stvar je samo u tome kako cu gledati na svoj zivot.

P.Coelho

 

P.S.Jedno vreme sam se osecala zrtvom,

dosta sa Tim osecanjem!!!

Zavole bela mirisna ruža crni bodljikavi trn.

Ti ne veruješ meni, je li, dragi, da je ruža zavolela trn?

I kada mu ona u jednu bisernu zoru reče kako ga voli,

on se grohotom i prezrivo nasmeja.

Ti ne veruješ meni, je li, dragi, da se je trn prezrivo nasmejao?

A kada jednoga dana neko htede uzbrati belu mirisnu ružu,

trn mu izbode ruke.

Ti ne veruješ meni, je li, dragi, da mu je trn izbo ruke?

Desanka Maksimovic

Sinoc sam videla mog coveka iz sna.

Onog shto ga crtah josh sa 13 godina, iznova, iznova.

Bio je cak i obucen kako sam zelela...

Pomislila sam da mu pridjem, pomilujem po obrazu i kazem:

"Ti si covek iz mog sna"

Al, imam samokontrolu...:)

Dovoljno je da sam konacno videla u realnosti mog coveka iz sna...

Dosla sam kuci, skuvala kafu, zapalila cigaru i slatke suze su se same slivale niz obraze...

Pitala sam se:

"Dal je oduvek postojao pa mi dolazio u san, ili se oblikovao po mom snu???"

I tako... ovo sam morala sa vama podeliti.

Cini mi se kao da sam u nekoj naucno-fantasticnoj prici...

Moj covek iz sna postoji...

A kad te vidim ja 

˝Svesti cijeli svemir na jednu osobu,

to je ljubav.˝
Victor Hugo

Bila svela..., tako, volim da proveravam narodne poslovice,razne murosti:)

Uz malu dozu ljubavi, svatko postaje pjesnik.
Platon

Da, eto-malo sam bila pesnik...:)

Naš najveći uspjeh nije nikada ne pasti, nego
se uzdići svaki put kada padnemo.
Confucius

Da, pala sam u  jednom trenutku-kad sam shvatila da sve,sve shto sam volela-ima i svoju drugu stranu,

ali sam se uzdigla, potrudila da shvatim, i eto, opet volim josh vishe sve ono shto sam volela...

Ništa ne može izliječiti dušu osim razuma, kao što
ništa ne može izliječiti razum osim duše.
Oscar Wilde

Apsolutno tacno!

..Nije nas zadatak u tome da se priblizimo jedno drugom,
kao sto se ne sastaju ni sunce i mjesec, ni more i kopno.
Nas dvoje smo prijatelju dragi, sunce i mjesec, mi smo more i kopno.
Nas cilj nije da se slijemo jedno s drugim vec da saznamo jedno od drugoga i da jedan o drugom naucimo, da vidimo i postujemo ono sto taj drugi jeste:
nasa suprotnost i dopuna.."
Herman Hesse

Ove reci su mi posebno drage....

i moja pesma:

Hej...

Hej... pogledaj me… Pogledaj ruku svoje delo Cas Tuga… cas neka nenadana Sreca Jer mi vetar miluje obraze. Hej… pogledaj me… Dodirnula sam sve boje Cula sam i krik tisane Dizem ruke prema zvezdanom nebu Kosmose – volim Te. Cuj Me i pevaj mi tiho Ostani mi najlepsi san Samo zelim prijatelja kojeg nemam Kojeg sam usnula Rodjenog u najcistijoj zelji Da mi obrise sve suze Neisplakane… Hej… Ne gledaj me. Placem.

P.S.Bilo je i suzaaa...:)

Pobeda nad strahom je početak mudrosti. (Bertrand Russell)

Početak svake mudrosti je ne kajati se nizašta

Mudar čovjek vidi onoliko koliko hoće, a ne koliko može.

Ako veruješ u čuda, čuda će po­četi da se dešavaju

Kad doživiš iskustvo, raduj se kao da si dobio nagradu

Među ljudima razmisli o svojim rečima, kad si sam razmisli o svojim mislima.

Neki ljudi tragaju za istinom da bi je dublje zakopali.

Zivot postaje divan cim ga prestanes gledati prestrogo"
(A.Subiran)

"Kad covjek umije da bude zadovoljn sobom,zadovoljan je i svim ljudima."
(Seneka)

 

Ajd ja malo o politici...:)))

Jeste naravno da je tacno da je politika najveca kurva,to i male bebe znaju,

i tak meni je malo smeshan onaj ko se puno pali na politiku, a da nema bash direktne koristi od njeee...

Meni je ono bilo bash zao kad mi se moja Domovina raspadala,

ona od Vardara do Triglava..., nije tu bila bitna prica, dal komunizam ili kapitalizam, nego prooostor, jer sam po tom prostoru snjirala i svukud se osecala kao da sam kuci..., i tako, zao mi shto onda sa Ante Markovicem nismo izbegli sva ova sranja, ono da nije bilo rata i gluposti...

i onda bla,bla..., neko pobegao, neko poginuo, neko ostao bez svog doma,

neko je bio prekinut da ucini ili zavrsi shto je zeleo, ma sve je stalooo...,

pa sad ko je ostao normalan od tih svih zbivanja, ono-svaka mu cast,

i naravno da su se veliki igrali, al to nije bitno.

i onda bla,bla...

E, sad Demokratska opcija je meni bliza po elokvenciji, po muzici, ne volim ja vashare i taj folklor..., i tu su zaista meni mnogi dragi ljudi i u lokalu i na vishem nivou, al kad me je iznervirao Tadic sad u ovoj kampanji, kad je rekao 750 ljudi da zaposle po 1000 ljudi i svakom orden, sad orden nije bitan, ali ideja je dobra, ta srednja preduzeca su naj za nashe uslove, i sad,eto, da sam ja predsednik, bash ovakva kakva jesam,pa ja bih nashla tih 750 ljudi, shto neshto prodavat, dash mu, ali uslov, zaposli 1000 ljudi,

i za 15 godina-tvoje je..., ulozi malo svog kapitala, neke josh povoljnosti,

i eto, problem nezaposlenosti resen, jer koliko ima samo nashih ljudi po svetu koji bi to rado prihvatili, a takvim poslom ne mogu da se bave ljudi koji nisu mrdnuli iz Srbije,nego oni shto su mobilni,shto shnjiraju po svetu i imaju nos za trzishte..., jel nije teshko proizvesti nego prodati...., a eto mi nemam ni fabriku shibica,ej,uvozimo shibice..., e, sad ova Tomina velika popularnost i kilava pobeda tadica, nije stvar Kosova-nego ekonomije,

ma o Kosovu niko vishe ne razmishlja, nego je to samo shto Demokrati po pitanju ekonomije nisu nishta uradili,a eto, Borise, shto to ne uradi 750 ljudi da zaposli po 1000, i onda nema opasnosti da pobede radikali, sad Boris jeste predsednik, ali ovi shto su glasali za radikale, na lokalu i parlamentu ima svi opet da glasaju za radikale,jer Boris je dopadljiv i vishe dobija nego sama DS..., a parlamentarni izbori su vazniji, tako da treba raditi na ekonomiji..., proshla su ta istorijska, nacionalna stanja i sranja, samo je vazno da se ljudi zaposljavaju, da se neshto proizvodi, jer ako se ovako nastavi, pre ili posle svi ce da propadnu, neko pre - neko posle..., kome cesh ti bilo shta prodati ako ljudi nemaju kupovnu moc???

Zato dragi Borise,

ucini to shto si obecao 750 ljudi da zaposli po 1000 ljudi,

daj im orden,

i eto Evrope, eto svega...

Sad kad sam se vratila sebi...,

realno sagledavam sve,

ne, zaista ovo je i bila borba sa samnon sobom,

ovo - blogovanje,

bilo je muzcno i naporno,

bilo je ma svega...

ali VOLIM OVO SAD KAKO SE OSECAM

dal sam to ja proletela kroz neku vatru,

shta se tooo dogodilo.

Da, bila sam nekoliko godina u svetu fantazije,

bilo je skoro kao u realnom zivotu,

nigde nisam bila - svuda sam bila

sva osecanja koja postoje smenjivala su se svom zestinom,

i sad, kad sam se vratila sebi-jesam BOLJA  sebi...,

dal sam ja sa vama to stogod naucila

ovo metafizicko mazo-sado izdrkavanje same sebe

meni je ipak dalo rezultate,

ona sam shto sam nekad bila...,

uh, kako je dobro,

ona pre tranzicije i sve shto se zbivalo,

neki dogadjaji su bitno uticali u tom periodu,

nesnalazenje...

bolest,

umiru dragi ljudi,

itd.

al sada dragi Milane,

sad sam ti Ona stara,

samouverena i jaka,

sad sve zivo mogu da iskuliram

i da zaista budem dobra prema sebi,

a kad si dobar prema sebi,

onda i svi srugi u tvom okruzenju uzivaju...

u tom pogledu

"hvala, Blogoye,beskrajno hvala"...

bilo je vtroglavoooo...:)))

Dragi moji,

eto sad me iznervirao Komsija,

zamalo Ga nisam nokautirala,

grrrrrrrrrrrrrrrrrrr

nek mi se samo ne pojavljuje sa svojom filozofijom

(jer nema argumente) da ga pred Skupstinom stanara ne raskrinkam shta je sve radio dok je bio Predsednik Kucnog Saveta

grrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr

eto-zashto je dobar Blog,

da istresesh svoje emocije:)))

Nekad mi je bio drag, sad mi je odvratan,

nek mi ne prosipa svoju pamet i nek me se okane!!!!

Onda mozda opet mi bude drag...

Prica on meni neke price,

prodaje se za sitne pare,

jadnicak:)))

  02:33, 3/2/2008 } { Poslao/la DANILOVIC }

Tako je devojke.

Ajd opičena umesto što me zatrpavaš komentarima reci mi ponovo postom zašto me voliš:))))))

VOLIM DANILOVICA, SPISAK RAZLOGA:

1.DANILOVIC JE PRE SVEGA LEPO PREZIME I VRLO RADO BIH SE PREZIVALA DANILOVIC

2.AVATER TI JE FANTASTICAN,GLEDAM U NJEGA I ONDA SAM KO HIPNOTISANA A MENI SE SVIDJA DA BUDEM HIPNOTISANA

3.ZNASH DA RAZMISHLJASH I KAO GRADJANIN PRVOG REDA I KAO GRADJANIN DRUGOG REDA,TU KOD MENE IMASH VELIKI POEN JER MALO IMA TAKVIH

4.KA GOD SAM POZELELA ZBOG SILE PRILIKE DA ODEM SA BLOGOY, GOVORIO SI ISKRENO "STOJ, ANDJELE,NEMOJ NIGDE SA IDESH",ETO...TO MI SE NESHTO UREZALO U GLAVU

5.TI  SI  MENI  IDOL  JER  SI  MI  POKAZAO DA TREBA BITI SAMOUVEREN, VEROVATI U SEBE, SVOJU PAMET I KREATIVNOST I NE DOPUSTITI DA TE DRUGI GAZE

6.NE PISHESH KAO NEKI SAMO O SMRTI, ONO KAO DA JE TO NEKO TU SAD OTKRIO AMERIKU,VEC PISHESH O SEKSU, UNOSISH VEDRINU I UVEK ME NASMEJESH

7.SAV SI RASPEVAN, NIJE TI TESHKO OSTAVLJATI KOMENTARE, I TO LEPE I DUHOVITE

7.ONDA, SAMO JA I TI DANILOVICU OVDE PRAVIMO ATMOSFERU, BEZ NAS NEMA STIMUNGA I ZAJEBANCIJE

8.I NARAVNO, VOLIM TE JER SAM OPICENA

9.I JER SI NEODOLJIV

10.SHTO SI ZGODAN,PAMETAN,TALENTOVAN,KREATIVAN,-KRATKO RECENO GENIJE!

11.I ONO, DA PONOVIM JOSH JEDNOM, ONO STO JE NAJVAZNIJE-PROSTO ZATO SHTO SI DANILOVIC,A NEKAKO U DUBINI DUSHE OSECAM DA I TI MENE VOLISH, CENISH I POSHTUJESH.

DOVOLJNO???

IMA TU JODH RAZLOGA DANILOVICU ALI OVI SU PRESUDNI:)))