A ovo je nešto što nisam čitala... još... možda bih trebala... a možda i ne samo ja ;)
,,Jedan od najzabavnijih primera iz komercijalne književnosti... britak humor, vešto vođen zaplet, vedra atmosfera – u kojoj su tesno isprepletane ironija i iskrena osećanja – čine ovo delo štivom u kome se uživa.“
Džeki Bol zna da je sreću teško naći, pa kada Den Luis udžogira u njen život u svom tesnom šortsu i sa seksipilnom osmehom, ona odlučuje da ga zgrabi i zadrži. Međutim, nešto ipak baca tamnu senku na njenu sreću – njen prvi muž Henri.
Džeki vidi svoj brak kao noćnu moru, pa angažuje advokata da bi se razvela i nastavlja sa svojim životom. Medjutim, Henri je rešen da izravna neke stare račune, pa kada na svom pragu zatekne zahtev za razvod, odluči da to iskoristi. Ne radi se o tome da je još uvek zaljubljen u Džeki, ali ona ga je ostavila bez ikakvog obrazloženja i on sada želi da sazna zašto...
,,Daulingova ima istančan smisao za laku žensku književnost nabijenu emocijama. Neverovatno zabavno.“
"Edgar je izrazito lep. Izrazito visok. Izrazito lepo odeven. Izrazito lepo vaspitan. Izrazito obrazovan. Izrazito seksi. Veoma lepo građen. Izrazito društven. Volela bih da je nežniji, no bar je bogat. Nije izrazito bogat, samo bogat. U svakom slučaju je bogatiji od mene, što i nije neko poređenje. Iako poseduje izvestan smisao za humor, Edgar nije zabavan. Reći cu vam samo da bih više volela da je u detinjstvu sretao pajace umesto bankara, međutim njegovi roditelji su se kretali u veselim finansijskim, a ne u cirkuskim krugovima, što objašnjava sve. U svakom slučaju, smatram da Edgar ima skoro sve kvalitete koje bi žena mogla da poželi. Ukratko, na njega sam odavno čekala, što je dobro, jer je moj. Pored svih nabrojanih osobina, kod njega mi se dopada još mnogo šta. Njegove ruke, njegov osmeh, njegova puna i mesnata usta, njegova meka i uvek vlažna koža, njegova desna obrva koju podiže kad se zabavlja ili čudi, njegov dubok i senzualan glas, njegov miris, način na koji se pomera i hoda. Jednostavno, volim ga. I on voli mene - bar mi se tako čini. Vidite, Edgar retko izjavljuje ljubav. Kažem li mu: „volim te“, jedini odgovor je: „da, znam“, ili: „Slatka si“. Nikada: „i ja tebe“, što svaka zaljubljena žena želi da čuje. „da, znam“ frustrira. Ipak mu ne zameram jer mi je njegov prijatelj ispričao da je mnogo patio u ljubavi..."
Da ne bude kao da čitam samo SF, evo jednog trilera - Greg Ajls - "Dvadesetčetiri sata"
Bio je to savršeno zamišljen zločin, sve dok oni nisu odbili da budu savršene žrtve...
Vil i Karen Dženings su uspešan mladi par koji živi veoma srećno. Ali kada se nađu na meti Džona Hikija, genija koji je otkrio tajnu jednog od najstarijih zločina – kidnapovanja, to će promeniti čitav njihov svet.
U dvadeset četiri sata paklenom preciznošću on pritiska porodične slabe tačke, iznuđuje otkup i nestaje bez traga i glasa ostavljajući taoca u životu, ali porodicu suviše potresenu čak i da zove policiju.
Ovo je izveo pet puta i nijednom nije bio uhvaćen. On je nezaustavljiv. Nedodirljiv.
Da li će i ovoga puta uspeti u svojoj nameri?
Dok plan kidnapera eskalira, Vil i Karen, koji su u zamci u različitim gradovima, stižu do krajnjih granica svoje psihičke izdržljivosti. Sve da bi dobili nazad svoje dete, živo i zdravo. Iako očajni, oni uspevaju da otkriju šta je u stvari pravi motiv ovog zločina...
Priča 'Enderove igre' smeštena je u neodređenu budućnost, u vreme 80 godina posle napada agresivne rase vanzemaljaca, tzv. 'Insekata', na Zemlju i još je uvek prisutan strah od mogućeg novog napada. Zemaljske vojne vlasti angažovale su se na stvaranju super generala koji će biti potpuno spreman da se suprotstavi novoj invaziji 'Insekata'. U tu svrhu poslužili su se i genetskim inženjeringom, i tako kreirali decu sa izuzetnim sposobnostima koju, nakon što prođu rigorozne testove, šalju u posebno stvorenu Ratnu školu gdje ih podvrgavaju strogom vojnom režimu i uče vojnoj strategiji i taktici. Najtalentovaniji među njima je Andrew Wiggin - Ender, koji ima samo šest godina. Za njega su kompjuterske simulacije ratova igrice u kojima uživa i pobeđuje. Moraće brzo da odraste i pokuša da spase svet.
Enderova igra je dobitnik najprestiznijih priznanja iz oblasti naucne fantastike - Hjugo i Nebjula i ubraja se u klasike naučne fantastike. Orson Scot Card je pisao svoj roman osamdesetih godina - tada su video igrice bile tek u povojima, a kompjuterske konfiguracije nezamislivo slabe za današnje pojmove i dostupne tek malom broju povlašćenih. Danas više nije lako nikoga impresionirati tehnološki vrhunskim simulacijama borbi u svemiru, ali Card je to odlično odradio.
"Autostoperski vodič kroz galaksiju" predstavlja jedan potpun i izuzetno humorističan doživljaj s putovanja kroz galaksiju, onako kako ga je zamišljao Daglas Adams. Urnebesna priča o dogodovštinama, uzduž i popreko galaksije, poslednjeg stanovnika Zemlje (koja je uništena jer je na trasi svemirskog autoputa) u društvu mnoštva bizarnih likova (organskih i robotskih). Osnovni, humorni, ton ”Autostoperskog vodiča” proizilazi iz veštog, nadahnutog parodiranja brojnih standardizovanih situacija u konfekcijskoj naučnoj fantastici; Adams majstorski vodi zaplete do groteksnog klimaksa dodajući im brze, višesmislene dijaloge.
Dobrodošli u predivan um Daglasa Adamsa.
"Daleko u neistraženim zaleđima jedne zabačene oblasti zapadnog spiralnog kraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, žuto Sunce. Na orbiti oko njega, na rastojanju od približno devedeset sedam miliona milja, nalazi se beznačajna plavozelena planeta čiji su stanovnici, koji su nastali od majmuna, toliko primitivni da još smatraju digitalne ručne satove strašno zgodnom idejom."
"U redu, reče kompjuter i ponovo utonu u ćutanje. Dva čoveka vrpoljila su se na svojim mestima. Pritisak je bio nepodnošljiv.
Stvarno vam se neće dopasti, primeti Duboka Misao.
Reci nam!
U redu, reče Duboka Misao. - Odgovor na veliko Pitanje...?
Da...!
Života, Svemira i Svega Ostalog... - reče Duboka Misao.
Da...!
Glasi... - reče Duboka Misao i zastade.
Da...!
Glasi...
Da...!!!
Četrdeset dva,
reče Duboka Misao beskonačno dostojanstveno i mirno."
"Postoji teorija koja kaže da će, ukoliko ikada iko bude otkrio koja je svrha svemira i zašto on postoji, ovaj smesta iščeznuti i biti zamenjen nečim još neobičnijim i neobjašnjivijim. Postoji i druga teorija koja tvrdi da se sve to već desilo."
Pažnju je privukla svojim prvim romanom „Žena s greškom“. Nedugo posle toga objavila je i drugi „Peta ljubav“. Njene knjige govore o svetu muške dominacije, svetu novca, moći, urbanog Beograda. Iako se na izgled govori o seksu, priča je o večitim temama: traženju identiteta, o samoći, o okolini, o tome šta se nekom događa kad odluči da bude drugačiji. Otvoreno i iskreno govori o muško-ženskim odnosima.
Ali, tu je i sama moć Priče. Služavke moraju da se udaju za Princa. U tome je suština života. Nemoguće je boriti se protiv Srećnog Završetka!''
-Počinjem da shvatam, reče mali princ. Postoji jedna ruža.... mislim da me je pripitomila...
-Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi, rece lisica. Ljudi nemaju više vremena da bilo sta upoznaju. Oni kupuju gotove stvari kod trgovaca. A kako nema trgovaca koji prodaju prijatelje, ljudi više nemaju prijatelja. Ako hoćes prijatelja, pripitomi me!
Tako mali princ pripitomi lisicu. A kad se dan rastanka približi:
-Ah! reče lisica... Plakaću.
-Sama si kriva, reče mali princ, nisam ti želeo nikakva zla, ali ti si htela da te pripitomim.
-Naravno, reče lisica.
-Ali ti ćes plakati, reče mali princ.
-Naravno, reče lisica.
-Znači, time ništa ne dobijaš!
-Dobijam, reče lisica, Idi, pogledaj ponovo ruže. Shvatićeš da je tvoja jednistvena na svetu. Vrati se onda da mi kažes zbogom, a ja ću ti pokloniti jednu tajnu.
Mali princ ode da ponovo vidi ruže.
-Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi jos ništa ne značite, reče im on. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.
-Evo moje tajne. - reče lisica. - Sasvim je jednostavna: čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati. Ljudi su zaboravili tu istinu. Ali ti ne treba da zaboraviš. Ti si zauvek odgovoran za ono što si pripitomio. Ti si odgovoran za svoju ružu."
