Pigmalion je bio veliki kiparski umetnik. Mrzeo je žene, živeo usamljeno i izbegavao brak. Jednom je napravio od blistavobele slonovače kip devojke neobične lepote. Taj kip je stajao u njegovoj radionici kao živ. Izgledalo je kao da diše , da će se istog trenutka pokrenuti, poći i progovoriti. Umetnik se satima divio svom delu i zavoleo taj kip koji je sam stvorio. Poklanjao mu je dragocene ogrlice i mindjuše, oblačio ga u raskošne haljine a glavu mu ukrašavao vencima od cveća.
Pigmalion je često šaputao: "O, kad bi ti bila živa i kad bi mogla progovoriti , o kako bih tad bio srećan." Ali kip je bio nem . Nastupili su praznici u čast boginje Afrodite. Pigmalion prinese boginji ljubavi na žrtvenik belo tele s pozlaćenim rogovima. On pruži ruke prema boginji i moleci je prošaputa : O, večni bogovi i ti zlatna Afrodito, dajte mi ženu onako lepu kao što je kip devojke koju sam sam izvajao.
Umetnik se vratio kući. Prišao je kipu i, o, sreće, o radosti - kip je oživeo, srce mu je kucalo, u očima je blistala živost. Tako je Pigmalionu Afrodita dala ženu lepoticu...
