Zavaljen u jastucima udobnosti golih želja i potreba ti si me pozvao.
Na divanu od snova prinosiš usnama moju kožu.
Moje tamne kose razasute pod tvojim prstima i koracima.
Tek vršcima prstiju započeti razgovor
i prepoznate zvijezde u uškama, nozdrvama i preponama.
Zatvorili smo prozore
da ne izgubimo zvuk naših uzdaha.
Vrata smo odškrinuli strastima.
Prilaziš mi kao sjećanje.
Koracima .
Korak do želje.
Korak do snage.
Korak do potrebe.
Neka mojim grudima prostruji samo tvoj glas i tvoje riječi.
Ja sam tvoje sidro i jedro tvojega mora.
Priveži me poljupcima.
Probudi kožu moju usnulu svojim traženjima i pitanjima.
Dotakni drhtaj moje utrobe svime što jesi.
Zagrljaj je smiraj mojih nadanja.
I ti si nemir svim mojim nemirima.
Dok dan prima noć u svoje krilo ja sam samo
mrak i početak nove tame.
Da ne vidiš od ljubavi.
Prislonila sam prstima srce bliže tvojem srcu.
Isprela sam čipku od snova
kapima voda tijela naših natopila jutro.
Nas.
Vezom vezala.
