sve znam
Slažem ti krevet od baršuna, da bi našao odmora, i držim te kraj sebe barem u stihovima, da te mogu čuvat u noćima kada tama krije obrise umornih lutalica...
Dolazim iz zemlje kraljica bez kruna, sa plaštem satkanim od safirnih proročanstava svim tajnama tvojih dodira...
U trenucima bez sna tu sam da ti ljubim kapke i tjeram demone, njima nije mjesto kraj anđela...
Premda sam sunce poslala da te grije u hladnim danima, iznad mene samo azurno nebo boje tvoga pogleda, a ja se lako snađem i sa kišama...kad znam da sam ti u mislima...
objavio/la
njuskica kategorija: |
(4) Komentara | email this post
KOMENTARI:
ja se ponekad iznenadim moram priznat samom sobom...kronično sam umorna, a kad osjetim da je on možda malo loše, taj umor nestane i samo se pojavi želja da ga čuvam :)
Prelepo ljubavi, predivno.
I slika i ton.
I ti si moj andjeo :)***
I slika i ton.
I ti si moj andjeo :)***
Poslao
andjeo u 11:25, 20/1/2007 | Link | |
za oboje,
kada bez njih zvečimo ko prazni lonci,
a opet ..
možda je ta potreba za ispunjenošću njima tek iluzija,
jer ženama je Bog dao da budu majke,
snažne u čuvanju.