(copy/paste sa jednog foruma ....iskustva sa blizancima)
* * *
moji klinci pune 4 u junu, veseli su, pametni su, dobri su al' nisu uvek bili takvi ;-)))
pa kad pogledam unazad, između prve i treće godine zamalo da ih dam na usvajanje, a ono pre je sve bilo piece of cake :)))))))
trudnoća mi je proshla mirno i dosadno, oticanje, nespavanje zbog nemogućnosti da se nadje pravi polozaj i trchanje u wc na tachno sat i petnaest minuta i danju i nocu se ne rachuna jer ide u rok sluzbe :-)
porodila sam se prirodno s punih 38 nedelja, deca su dobila ocenu 9 na rođenju, imali su po 2700 grama (Adam), 2880 (Klara) i bili su dugachki po 49 cm...
Adam je bio beba za primer, lepo je sisao, budio se na dva sata da jede jer ochigledno da nije imao dovoljno klopice dok je bio u stomaku tih poslednjih nedelja a Klara je oduvek bila ravnodushna na hranu, nije umela da sisa, volela je da spava i za prvih mesec dana on je dobio 1200g a ona samo 650g...cica je imala ispod 8 kg na prvi rođendan i dan danas je izbirljvia kad je hrana u pitanju, visoka kao roda a mrsha prava, pa sam ja nauchila da se ne nerviram, al' mi trebalo vremena :-)
ovo pishem jer ima nas koji smo dobili decu koja zahtevaju skroz razlichit pristup problemu: jedno alavo, budilo se non-stop da jede, drugo nije htelo skoro nishta da lizne, oba izrasla u zdrave i prave primerke, chisto da znash da i to može :)
iz te prve godine pamtim vechiti umor, brzometno skidanje kilaze - nakon shest nedelja ostalo mi bilo 3 kilograma od preko 30 dobijenih u trudnoći, nakon tri meseca sam bila na svojoj kilazi a nakon 6 meseci daleko ispod nje...
odlichni su za održavanje linije kad promrdaju jer obichno beze kao klikeri svako na svoju stranu...pozelish da ti se ruke produže kao Tomu u crtanom filmu i krenesh da razmishljash da nabavish one pojaseve da ih vezesh kad izadjesh u shetnju a ako se usudish to javno da kazesh, svaka single forumska mama koja drzi do sebe će te popljuvati uz objashnjenje da treba da se stidish shto bi decu da tretirash kao kuce :)))))))
između prve i treće godine krecu bezobrazluci, takmichenje za paznju, ali ono svesno i manipulatorski, kachenje po tebi pa ti ruke kao u Shvarcenegera jer vechito vuchesh ili jedno ili oba deteta, chupanje i udaranje bliznjeg svog, borba da se bude glasniji i josh glasniji i nivo buke ide u nebesa, ali isto tako kreće i zajednichko smisleno igranje pa kad ti bude lakshe, bude ti toliko lakshe da kao bivšhi pushach ne znash shta cesh s rukama i pochnesh ti njih da molish da te ukljuche u igru, a oni se ponekad sazale a ponekad ti kažu da idesh da chitash novine i da im ne smetash :))))
i moram da kažem neshto politichki nekorektno: kao bebe su mi bili slatki - naravno i meni i okolini, jer blizanci privlache paznju gde god stanu :) ali nakon treće godine su mi nevidjeno zanimljivi i dok se pre deshavalo da me smori vreme provedeno s njima jer ima mnogo tehnikalija koje moram da obavim, sad je to chisto uzivanje :)
'detaljchic' oko pomoći, to valjda brine trudnice koje tek treba da se nadju pred izazovom zvanim dve bebe: mene to nije bash brinulo i pokazalo se da sam bila u pravu - bez obzira na razlichit ritam, krug se zatvara bez problema uz malo planiranja...Klara je pride bila 'fussy baby', drala se kao magare svako popodne jedno tri meseca i stoga zahtevala celog choveka, pa sam tad Adama hranila ako bismo bili sami, praktichno sedeci na sofi i drzeci ga sebi uz nogu, da ima kakav-takav telesni kontakt dok se hrani, ali nisam chak mogla ni da ga uzmem, no opet ne pamtim taj period kao ekstra tezak za izdržavanje..sreća da je bio mirna beba, zato mi posle naplatio...a i dalje chini mi se naplacuje
:-))))
dohranjivala sam ih od starta, s dva meseca su skroz odbili da sisaju i ta epizoda se jako neslavno zavrshila po mom mishljenju, ali za uspeshno dojenje blizanaca valjda treba svashta se poklopi i definitivno treba vam ekstra pomoć, makar neko da vam doda chashu vode kad dehidrirate jer sedite osam sati u cugu i dojite (ovo sam iskusila, i sad mogu da razumem krave muzare , izvinite na poredjenju :-)))
dakle pitanje ekstra pomoći: ako ima ko da dodje, nije na odmet, mada je moje iskustvo da mi je vishe pomoći bilo potrebno kad su napunili godinu dana nego dok nisu prohodali...moja mama je doshla kad su imali po dva meseca i ostala dok nisu napunili tri i kaže da se dosadjivala jer ja sam tad već imala razradjenu shemu shta i kako radim a ona bi u stvari dobila ono presvucheno i nahranjeno dete da se igra s njim..
no odmenjivala me dobrano kad se jedno ujutru probudi a drugo nastavi da spava jer bismo spavalica i ja ostali u krevetu
generalno, svim duplim trudnicama mogu da kažem samo da budu hrabre i da se ne daju unapred zaplashiti time shto će imati dve bebe, posao chesto zna da bude brlo pregledan jer bebe hranite istovremeno, presvlachite jednu za drugom i chesto mozete da ih uterate u to da spvaju manje-vishe u slichno ili chak isto vreme...
dok su mali gde ih stavish tu ih i nadjesh a kasnije znaju i da se penju po vitrinama i da iste obaraju na sebe (i ovo smo na zalost iskusili, dobro smo proshli ali se i danas stresem kad se setim)..
kad promrdaju, jedno drugo inspirishu na nestashluke, nisu prosti zbir jedan i jedan jednako dva nemirna deteta i generalno ih treba izdrzati i ne popustiti sa zivcima :))
apsolutno divljenje i poshtovanje imam za mame blizanaca koje se odluche za treću bebu, kao jedna moja prijateljica, jer ma kako da se ta beba nekako uvek pokaze kao najlakshi mogući primerak koji skoro pa sam krene da se oblachi s godinu dana samo da ne zaostane za starijom bracom i/ili sestrama, kod mene je to klasifikovano kao 'neka hvala, nema boga koji bi me u ovo ponovo naterao' :)))
-------
Posle kreće haos kad promrdaju. Negde sa 6 meseci ih spuštaš na pod, dohranjuješ, moraš da pevaš/pričaš/mlatiš igračkama...Znači, pored igre moraš da održavaš i kuću jer su sada i oni proširili opseg delovanja, moraš da im kuvaš, da skidaš fleke od breskve i šargarepe...Često se u tom periodu ne možeš maknuti od njih jer odmah udaraju u dreku i ništa ne možeš da radiš ako te oni ne vide (kupanje postaje triatlon, konjski rep ultramoderna frizura koja se slaže uz crvenu bradu jer podmladak tu insistira da češe zubiće...).
Oh,draga...oblio me znoj samo dok sam citala a kamo li ucestvovala u ovoj prici! Imam i ja dvoje, ali nisu blizanci a jesu zivahni - bili i ostali...Sve cestitke hrabroj mami koja sa toliko optimizma i izvesnom dozom humora opisuje dane koji joj,sigurna sam,nisu bili ni malo laki ali ni dosadni...Pozdravljam tebe i tvoju prelepu porodicu...:-)
Ime: Sarah Kay Lokacija: Neuhvatljiva dimenzija X O meni: ...ima toliko toga da se kaže. Volim: ...da zapetljam do besmisla...kažu. Ne volim: Statičnost. Muzika: ...me pokreće, razmnožava misli, budi maštu. Knjige: ...poređane na polici (sliku iste šaljem na zahtev).
