Znate onaj moj decko,s kojim sam se mirila...Ne znam,8 hiljada puta?E pa pre nekog vremena sam se ponovo tako ludo zaljubila,ali u nekog drugog.Rec je o mom drugu,mom skoro naj drugu.Od skoro.Uvek smo se super slagali,grlili i sl.I juce na mojoj rodjendaskoj zurci prisla sam mu,sagnula se i poljubila ga na blic.On je otvorio usta da me zazvali,a ja sam se malo izmakla i dok smo jos stajali na cm jedno od drugog on mi se osmehnuo,kao i ja njemu.

I sta sada?Jesmo zajedno?Da li ce on nacini sledeci korak?Sta ja trebam da radim?Hoce li biti tu necega?Nista.Nismo.Nece.Nista.Nece.

Zasto!?Evo zasto...Njegov brat od tetke je ludo zaljubljen od mene (svo troje izlazimo na isto mesto gde se okuplja moje drustvo) i po njegovim recima on me VOLI.Samo ne shvatam kako mozes voleti nekoga ako nisi s njim...Ili nikada nisi ni bio...Izgleda da je ipak moguce...

I dakle,posto me njegov brat tako proganja...Nas dvoje mozemo biti samo drugovi.A to je za mene veliko razocarenje.Jer,mislim da je on prvi decko na koga se ja lozim...A koji nije sa mnom...I sve to,samo zbog njegovog brata...Pa,pozelite mi dobrodoslicu u club "odbijenih devojaka zbog brata".Ima li takvog kluba uopste!?!?:O