Da li danas postoji prijateljstvo, prijatelj?

Osoba kojoj možemo beskrajno verovati.

Ne. Tvrdim kategorično da prijateljstvo ne postoji.

Prijateljstvo je samo vid ljubaznosti koju svi posedujemo, prema drugim ljudima, ili možda životinjama.

Moguće i iz straha. Jer, svako će biti ljubazan i miran pred rotvajlerom.

Pravila koja vladaju među životinjama su slična onima koja i ljudi poštuju.

U suštini smo svi životinje. Animalni instinkti, odnosno instinkti samoodržanja su ono što nas, kako im i sam naziv kaže, održava u životu ili igri.

Da bi opstali, moramo gaziti preko drugih.

Gaziti, ujedati. Gristi...

To najčešće ne možemo sami i zbog toga nam je potreban neko koga možemo nazvati čak i tim imenom, prijatelj.

Jer, zajedno smo jači, je krilatica koja je oduvek imala svoju snagu i vrednost.

Ne može čovek sam i samo napred, kao magarac. Moramo povremeno pogledati i na stranu, bilo levo ili desno.

Možda i iz razloga da na tom putu ugleda nekoga ko mu može pomoći, ili nekoga kome je potrebna moja pomoć.

Ako nekog volim, biću tu da mu, pomognem. Naravno, to ne znači da neću pomoći nekome koga ne volim, odnosno da ću onome ko mi je mrzak odmoći. Jednostavno prijateljstvo je način komunikacije sa drugim ljudima, u kojem je jasno vidljiv odnos dveju, uglavom interesnih strana.

Pre neki dan sam izbrisao broj telefona iz imenika mog Sony Eriksona, čoveka koga sam smatrao, ali zaista smatrao pravim prijateljem. Bez ikakvih interesa. Čak, šta više, mogu da kažem da i njegovu ženu danas posmatram kao i njega, kao svog prijatelja.

A on? Umro je pre osam meseci. Leukemija.

Nakon što je on umro, shvatio sam da verovatno više takvog prijatelja neću imati.

Počeo sam da živim i tražim kod drugih samo ono što su i oni tražili kod mene.

Interes.

Nishta nije vechno,zar ne?

I to je dobra stvar.

Zar ne bi bilo monotono i bezlichno da je tako?

Zar ne bismo zeleli prekid?

Ovo je moj prekid...

Mozda zauvek.... mozda ne...

U ovom trenutku nije ni vazno....

za one... znaju oni... uvek ce biti u mom srcu....

Don't cry for me Alabama

                                                        OVER AND OUT

GOTOVA JE SSKOLAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!

RAZREDNA MI JE ZAKLJUCILA 5!4.92 SAM!

i DALJE SAM MOKRA...POSLE SKOLE SMO OTISLI U PARK...DA SE PRSKAMO...MORKA SAM...skrOOZ!

Ne znam sta mi bi.Ranije sam se lepo pozdravljala sa ljudima,tipa "cao i cao",a sada sam se potpuno zbrkala...Umesto da ljudima kazem "Sve najbolje" i "Svako dobro",govorim "Svako najbolje" i ""Sve dobro.

Juce sam profesorki rekla Svako najbolje i ona me zena pogledala kao ludaka...Sigurno misli ludo dete ne spava dovoljno...U skoli sve po starom.Samo...mi je nesto problem...Pa lkjubav,naravno...

Uglavnom,danas ostadoh da odgovaram geografiju,i kad dodje red na mene (naravno razredna,podmukla zena,ostavi mene zadnju da odgovaram) i razredna stane  i gleda me onim njenim...razrednim pogledom...kako je tada tesko odgovarati...Elem,ima li neko ideju kako da kazem mojima da necu na more pre jula?

Za one koji znaju,upravo sam postala superstar na stardollu,necu da potrosim...:DDDDDDD

Pa eto...cli ste...i proculo se...:D

Uvecala si me
svojom ljubavlju,
mene koji sam samo
jedan covek izmedju drugih,
koji plovi obicnim tokom,
pokretan voljom
promenljive milosti sveta.
Dala si mi mesto
tamo gde pesnici svih vremena
donose svoje darove,
gde ljubavnici u ime vecnog
pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleca.
Ljudi zurno prolaze ispred mene na trgu -
ne opazajuci kako je moje telo postalo
dragoceno od tvog milovanja,
ne znajuci da u sebi nosim tvoj poljubac
kao sto sunce nosi u svojoj lopti
vatru bozanskog dodira,
kojom sija vecito.

TAGORE

sigurno se pitate zasto sam izabrala da mi se post zove ofinger,kao i predmet na cemu se kaci odeca...Ili visi...

Izabrala sam ga zato sto ja evo bas sada upravo sada visim na netu...Kao odeca...:D

Juce smo bili u bioskopu.Gledali smo "Vegas za dvoje".Nismo bilo samo on1 i ja,nego ja moja drugarica i jos dva druga.Dve fishice koje su trebale da idu sa nama su mnogo fish tako da nisu isle...

Uglavnom dok smo gledali taj neki film,meni se ucinilo kako on place...Jao seljak...A da znate kako gleda film...?HAHA!Bukvalno legne u stolicu u stilu "Ja sam cool,mene boli dupe za sve" i zacakli oci...:D

koji gay...JAO!Nedaj Boze...

Jeste probali guarana sladoled...Ja sam inace probirljiva sa picima,ali guarani nisam mogla da odolim...Ako u gradu vidite devojku koja trci do svakog 'Frikom' sanduka,pridjite da se upoznamo,to sam definitvno ja!

evo grickam olovku i razmisljam...ne mogu da se odlucim...a imam veliiikii problem...

Zaljubljena sam!U jednog sigruno....a drugi...

Nije da mi je to najgori problem,osim matematike,imam ja o mnogo cemu da razmisljam.......

SHvatate me?Shvatate sigurno...U stvari mozda i ne shvatate,ali nije bitno da li shvatate...

Da li shvatate?

Kakve su vam zakljucene ocene?

Nema nishta gore od bolesne devojke i veselog momka. Dok ona greje krevet i kljuka se chajevima, on vileni po diskotekama  i napija se.

Kada ga pita zashto to radi , on kao po komandi odgovara : " Pa lakshe mi je tako, ne mislim na to shto si bolesna"...

I onda ona plache.. i dok proliva krokodilske suze, stize joj poruka...

" Shto se razbole, crna jado?? "... I osmeh na njenom licu. I leptiri u njenom stomaku. I veseli dechko je zaboravljen, a duhoviti stranac obasjava veche.

I dok ona tako bleji i pije po ko zna koju sholjicu zelenog chaja, a njen dechko vileni po kaficima, nepoznati se uvlachi u njeno srce.

Ja apsolutno ne znam koja je poenta ovog teksta, i ne znam zashto sam uopshte nocas otvorila da kreiram novi post, kada mi je inspiracija na 0...ali eto, desilo se...

" Pokushacu da te poljubim , a ti se pravi ludaaa " ...

Ispala sam iz shablona. Upadam pod kategoriju : stari & zaboravljeni , monotoni bloger.

Elem, mesta patetici trenutno nema. Izuzev chinjenice da me je danas udarila sunchanica ( a to vam je, ljudi moji, prirodna patetika).

Sklapam mozaik od rechi, ne bih li nekako sklopila tekst, prosechne duzine, za novi broj chasopisa. Ide traljavo i nikako. Rok sutra ujutru.

Jedna od najboljih drugarica juche napunila 20. Kaze : zivot joj se promenio iz korena. Kupila sam joj domine, da ih slaze pod stare dane. I napravila ikebanu koju sam svojeruchno uramila.  Moja kreativnost je za trenutak ostala neprimecena, poshto je slavljenica bila zauzeta shljivovicom.

Neprestano mi udaraju o glavu glupave pesme. Pesme koje ni moj pradeda nije slushao. Uzasne, uzasne.

I zaljubih se. Ponovo, opet, otra vez. Onako zmajski sam se zatreskala, i samo chekam trenutak kada cu se naci slomljenog srca. A hocu, bogami. Po svemu sudeci, i on ce. Jbg, protiv sudbine se ne moze.

Pravim havajsku haljinu za sestru koja ide na svetsko u plesu. Shijem joj sandale, tj. prepravljam baletanke. Muka moja !! Usput ispite revnosno spremam, i plachem od muke koliko mi je vrucina.

Jesam li spomenula da me je drmnula sunchanica dok sam danas putovala do Novog Bg-a??

I tako, sve je staro, i nishta nije novo !!!

Cheers !!!!

Kada je izgovorio, dugo ochekivane rechi, osetila je bolno probadanje u grudima.  Iako je mesecima unazad cheznjivo chekala da chuje, ono shto on nije zeleo / mogao / smeo da joj kaze, ovaj put su  je zatekle nespremnu.

Ovaj put ih nije zelela.

Dva sata ranije, ulazila je u stan, kao i svake vecheri, nakon posla. U rukama je nosila veliku papirnatu kesu, i teshku torbu. Htela je da mu spremi vecheru, i da tu noc provede sa njim.  Uprkos teshkom danu, i bolovima koje je osecala u predelu srca, sa nestrpljenjem ga je chekala da se vrati sa posla.

Chula je ulazna vrata, i potrchala mu u zagrljaj od srece. Dok ga je privlachila sebi, primetila je obrise karmina na kragni bele koshulje.

Pravdao se. Nije on nju, nego ona njega. On nije ochekivao, pa je nije sprechio.

Desilo se !

A onda je izgovorio. One rechi koje nije zeleo / mogao / smeo . One rechi koje su magichne u trenucima iskrenosti i neopisive bliskosti. Izgovorio ih je kao melem koji bi trebalo da zalechi ranu.

Izgovorio ih je u nuzdi.  Nju je josh vishe zabolelo.

Zakljuchala je vrata za njim , i legla na pod.

Nije plakala. Samo je zazmurila..... i zaboravila .

Pa, recimo da je pauza. Ili gubitak interesovanja. Ili preveliki pritisak , ili povishena spoljna temperatura. Nazovimo to obavezama. Ili nemanjem vremena.

Zastoj ! Veliki, ogromni. Nenadmashivi. Zastoj.

Axa, prezivljavam. Sa ventilatorom koji udara o moje bubne opne, ali bez koga ne smem i ne mogu. Dokle god moji mi divni staratelji ne nadju za shodno da se sete i svojoj mezimici podare njeno velichanstvo - Klimu !!! Shto uskoro nece biti !

Elem, na ovu silnu vrucinchinu, radim neoprostive stvari. Pomazem drugarici u laganju . Pishem predstavu za decu ( opet),  imam debilni rok za chasopis, pa jurim tekstove. Spremam ispite. Pala sam ekonomiju.

Imam novu ljubav, udvaracha, ili kako god da se zove to danas. Nije loshe. Shibamo se SMS-ovima. Ne, nije loshe.

Udaljen je samo 200 km od mene. Ali niposhto nije loshe.

Nemam Kit-Ket. Ali pravim pauzu. Ne znam od chega. ...