Prosto je neverovatno koliko se često u svakodnevnom govoru, u najrazličitijim situacijama može čuti izjava poput "ne da sam se smorila/smorio" ili "kako me je samo smorila/smorio".

Upotreba ovog izraza izuzetno je rasprostranjena tako da ga čak možemo pronaći i u novinskim člancima (pitam se da li to znači da polako prodire u književni jezik).

U svakom slučaju činjenica jeste ta da je najviše korišćen od strane omladine te je zato moja profesorka (još iz srednjoškolskih dana) izvela zaključak da je spontano u omladinskim krugovima i nastao kao savršena kombinacija vokala i konsonanata koji odgovaraju duhu našeg jezika i da taj duh nova pokolenja osećaju i primenjuju u svom načinu izražavanja (čitaj slengu). Tada sam po analogiji stvari (pendžer-prozor, astal-sto kao i piti-cirkati, krug-dir) izvela zaključak da će "nova" reč - SMORITI zameniti stare - DOSADITI, UGNJAVITI, TERATI PO SVOME i sl.

A onda sam jednoga dana sasvim slučajno naišla na pomenuti glagol ni manje ni više nego u Vukovoj zbirci "Srpske narodne pjesme" knjiga treća, pesma pod brojem 42. I to u sledećim stihovima:

"Ti me, more, slomi i prevari
Na daleko, Biscu na krajinu,
Smori mene i družinu moju
A i gladu i junačkom žedom"

Dakle, Vukov pevač Starac Milija iskoristio je ovaj izraz, u kontekstu sa značenjem sličnim današnjim, pre više od sto godina (a ko zna koliko je bio u upotrebi i pre toga).

Nisu mladi baš uvek skloni da samostalno naprave, upotrebe i u jezik lansiraju nove reči-kovanice, ponekad se late plagijata pa makar to bio i izraz star sto i više godina. Tako da, neke reči izlaze iz upotrebe, neke menjaju značenje, neke nove zamenjuju stare a neke vaskrsnu i posle jednog veka.