NEDELJA

Krevetu svaka čast, ali jastuk je jastuk. Kad naslonim glavu na njega, moj je, samo moj. Zabodem se nosom u njega, poplašim u njemu poneku gusku i gusana – on najviše gače, pomalo šišti. Da bi se graja gusaka, kad primete moj nos, stišala.

Ma kakvi! ni slučajno, daleko od toga. Ni prineti tome. Ni nalik na to.

Ovo je jedno, da kažem, malo, šareno jastuče, jastučić, prenosi se s kolena na koleno kao amajlija. Ujak Mile, vodoinstalatera, čuo je od moje majke, sestre mu, da se budim noću, da loše sanjam, i on eto ti ga, doleti - dade mi ga, “e, sad ćeš mirno spavati, ja ti garantiram”. I da vidite: spavam, otad, spavam.