Vi, ptice znate šta je poj. Ako ne verujete meni, pitajte slavuja – među vama najsitnijeg – koji je zaseo na vrhu top liste poslednjih stotinjak godina na ovom podneblju. Utrnule mu noge, a s vrha se ne skida. Niko i ne pomišlja da ga smakne. Pitajte njega, ako mi ne verujete.

Šta je sluh, ne treba vas učiti. Jer vam je majka priroda to podarila. Svakoj od vas. Sem par beznačajnih koliko ja u mozgiću – sad nepouzdanom – držim! (Kad velim, par beznačajnih ptica, bezobziran sam, klanjam se do zemlje; lako mi dođe to jer mogu da uradim špagu, to jest’ razkerčim nogu od noge što najdalje može svaka balerina ili instruktorka fitnesa; priznajem, priznajem, jer ni ja nemam sluha). Sem par beznačajnih ptičurina koje je, priroda već zna zbog čega uskratila za grlo, za pesmu. Sve vi, ptice moje i ptice mojih čitalaca!!! (privatizujem, nego kako! privatizovano je sigurno, privatna svojina je neprikoslovena, za povraćaj dođe dan kad tad, pokazalo se, nije moje maslo.)