PLETENA KORPICA

Stidim se, draga Marija. Došla si mi prvi put, a korpica na stolu prazna, kao da nemam čime da te ponudim.

Držim je na ovom drvenom stolu napunjenu onim što dospe: višnje, trešnje, smokve, bademi, orasi, grožđe, gnjile drenjine, divlje kruške... Neka se počasti onaj koji naiđe ako ja, za to vreme, negde odem. Primetio sam: ukoliko neko dete naiđe, prebira, izbira. Iza njega, na tragu ostane poneko zrno grožđa, celo ili smljeskano. Da je žena dolazila, poznajem po tome što bi otkinula još koji list sa smokve i pokrila voće u korpici, da duže traje, tako ga brani od osa i stršljena. Kada bi odrastao muškarac navratio, uzeo bi plod-dva odreda, ne birajući.

Brzo ću ja, draga Marija. Idem, da joj ne bih prinao poslednju stričevu priču.

 Napomena: na ovom mestu svakog petka, subote i nedelje objavljujem  delove moje knjige „Razgovor pred bogomoljom“.