Sedmi deo

Pre četiri godine, kada je stigao u bogomolju, pre nego će odmeniti strica, Makarije je slušao poslednju stričevu priču. Zašto je ne poveri Mariji? Zašto ga Marija ne podseti na to?

MAKARIJEV DOLAZAK U BOGOMOLjU

Pre četiri godine u zoru sam krenuo put bogomolje. Usput sam pio vode na lokvi, tek pokoji suvi list jablana plovio je njome.

Stigao sam pred zidine, već se bilo razdanilo. Vrata su bila pritvorena. Stric je govorio da vrata imaju dušu, i redovno ih je podmazivao kolomašću. Odškrinuo sam ih. Ugledah ga kako se umiva u limenom lavoru. Skoro da sam zaboravio da su Cveti. (Odvajkada, na mestu gde je sada bogomolja, rasle su najmirisnije ljubičice). Kada me pogleda, spazih: brojne latice zadržale mu se po licu, zalepile se.“Dobro mi došao, sinovče!“ Ispred njega, sa vedra mleka, prhnu beloguz. „Ljubičica je da budem mirisan i lep“, nastavi dodajući mi vedro. „Uzmi, pij! Ako piješ kozje mleko, možeš i kamen da jedeš. Mleko kola venama i svi putevi u telu budu pročišćeni. Došao si da me odmeniš.“ (Oduvek se u našoj kući uvažavao stariji. Toliko sam k njemu dolazio, a ovo je prvi put da mi je tako nešto rekao.) „I ti ćeš imati šta da okaješ, svako ima.“ Beše se uželeo razgovora. Zadugo mu niko nije dolazio.

Napomena: na ovom mestu svakog petka, subote i nedelje objavljujem  delove moje knjige „Razgovor pred bogomoljom“.