MIRIS

Treću su sahranili samohranu Janovku. I nju su mrtvačke kočije ponele u drugo selo, a onda je kočijaš naglo okrenuo konje ka našem groblju. Za njim je pošla grupica koja je ispraćala pokojnicu. Neko prozbori:“Hvala ti, Bože, ovamo je bliže.“ Da bi se odmah pokajao. Dodao je: „Mora da smo pogrešno preuzeli sanduk. Ovaj je pozlaćen. Verovatno je bogatom namenjen. Sad je kasno.“

Iznad Janovkine humke potezali su noseve i šmrcali. Nema onog koji nije pomislio na njen zadah - na miris belog luka koji je najčešće jela: smrti se starica nije bojala - to nikako, a đavola i te kako.

A kočijaš je, za to vreme, bio sakriven iza one smreke, priteralo ga, te je jadnik pokojnu Janovku u naše groblje svratio.

„Izgleda da je, posle svega, dragi Makarije, oboma laknulo.“

Napomena: na ovom mestu svakog petka, subote i nedelje objavljujem  delove moje knjige „Razgovor pred bogomoljom“.

Zainteresovani knjigu mogu naručiti na moj e-mail: nbanic@bxy.org.yu po ceni 400din  (Srbija), 10 eura (inostranstvo). Poštanski troškovi uračunati u cenu.