ČAMAC

Bačvar je imao zelene oči, samo je njegova žena u njima gledala zagasitoplave jer je takve oduvek želela. Posle robije dao je stomaku na volju. „Ne može bez bureta“, šaputali su za njim.

Dugo bi bačvar zagledao neko drvo dok bi lišće treperilo na njemu. Na kraju bi rekao: „Od ovoga se može napraviti toliko buradi.“ I stvarno tako bi, draga Marija. Siguran u sebe, govorio je: „Ljudi, ako se prevarim u prognozi, prestaću sa burićima.“

Kada je završio svoje poslednje bure - on je predvideo da je četvrto u drvetu, a bilo je peto -protegnuo je ruku koja je zatitrala, upro prstom put senika, i pao. U senu su našli sanduk, skoro napravljen, njegove veličine. Jasno je da ga je sebi namenio.

„Moj Makarije, sami sebi određujemo vek.“

Položili su ga u sanduk, a poklopac je malo škripao, nije najbolje prijanjao. Nisu sumnjali u njegovo majstorstvo. Pomislili su da mu se ruka pri radu malo uznemirila.

Kada su ga dokoni meštani u prolazu pitali šta pravi, bačvar je odgovarao: „Čamac kojim ću ploviti.“ Pri ispraćaju, kao da su završavali razgovor s njim, govorili su: „Dođe vreme da njime otploviš.“

 Napomena: na ovom mestu svakog petka, subote i nedelje objavljujem  delove moje knjige „Razgovor pred bogomoljom“. Zainteresovani knjigu mogu naručiti na moj e-mail: nbanic@bxy.org.yu po ceni 400din  (Srbija), 10 eura (inostranstvo). Poštanski troškovi uračunati u cenu.