EPILOG

Jutros sam završio štampanje "Zbirke priča i snova" Prvog vojnika i aforizama njegovih drugara. Ni do danas nisam doznao: ko je Prvi vojnik?

Posle svega, želeo sam da se malo odmorim i primetih, preko puta redakcije, u hotelskoj bašti, slobodan sto. Na njemu su ostale samo tri šolje za čaj od gostiju koji su tek otišli. Naručio sam omiljeno piće i otpivši gutljaj, uživao sam.     

- Oprosti, da li je slobodno? -  reče muškarac u kožnom odelu, koji je već držao stolicu rukama.

- Samo izvoli! - odgovorih mu.

"Ja sam DŽevad Šeko. Pre tri godine sam bio u ronilačkoj ekipi koja je izvlačila starine sa davno potopljenog broda. Mesto se zove Azursko, najpoznatije letovalište u mojoj zemlji. Medju turistima si bio i ti.

 Toga dana se završavalo naše istraživanje. Spremali smo se za pokret kada si stigao na dok. Bio si zadihan i ošmuran."

"Nisam to bio ja", odgovorih, iznenadjen tom tvrdnjom.

"Pitao si nas", nastavi on, "kada polazi prvi brod? Čuvši odgovor, izuo si cipele na brzinu, istresao iz njih nešto u more i zaspao uz stub na doku. Spavao si otvorenih usta. Moj prijatelj Nedžad, koji se bavio umetničkom fotografijom, nije izdržao. Prišao je i slikao te.

Poželeo sam još jednom da se okupam pre nego odemo. Masku nisam skinuo. Nedaleko od obale sam pronašao biser. Bili smo presrećni. Ti si se od te larme probudio. Zagledao si unutar cipele.

Razdragani smo otišli, a ti si nas bezvoljno pozdravio.

Biser sam ljubomorno sačuvao za sebe. Sa njim su došle mnoge nevolje. U stanu sam imao mnoštvo prepariranih ptica. Noću me budio otužan miris. Ptice su zaudarale na iznutrice. Svake noći druga. Pošto bih najlepše zaspao, uholaže bi se penjale uz vrat. Vesele ribice sve sporije su plivale u akvarijumu. Sakrivale su se u trave. Odela su bila puna mrlja. Nosio sam ih na hemijsko čišćenje - bez uspeha. Nisam bio bezbedan ni u kupatilu. Pacovi su izvirivali iz klozetske šolje.

Po nagovoru moje žene otišao sam do vračare. Rekla mi je da će nedaće prestati kada vratim biser čoveku, po nadimku Prvi vojnik. Upitao sam je da li bi prepoznala toga čoveka. Odgovorila je potvrdno.

Pozajmio sam tvoju sliku od Nedžada i otišao ponovo vračari. Klimnula je glavom  i rekla samo da živiš u susednoj zemlji.

Lutao sam po tvojoj zemlji. Svakome pokazivao sliku. Jedni su odmahivali glavom, a drugi su slegali ramenima. Sve dok nisam stigao pred najmanje selo na mom putu. U susret mi je išao crvenokosi dečačić. Gledao me pravo u oči. Prišavši reče:

 - Ja sam najstariji sin Jerotija Grobarina. Naše selo ima samo tri kuće i dvadeset osam duša. Zove se Trojstvo - zagledao je sliku i nastavio. - Iznad očevog kreveta visi velika uramljena slika. Na njoj su njegovi drugovi iz rata. Medju njima je i ovaj čika. A, otac? Eno ga, dole!

Našao sam Jerotija, gde orezuje malinjak.

- Na slici je Prvi vojnik - reče iznenadjen prizorom. - Sa njim sam bio šest meseci u jedinici. Lepo smo drugovali. Potom je prekomandovan u udarnu jednicu. Rat je potrajao još godinu, ali ga kasnije nisam sreo. Sećam se, u kući babe Marije, gde smo se smestili, pričao je da živi u gradiću koji se nalazi na našoj najvećoj reci ... negde na severu. Ime grada sam, nažalost, zaboravio. Pomenuo je da u njemu postoji crkva na čijem vrhu su zajedno krst i polumesec. Po predanju, tudjinska je vojska nekada  osvajala sve pred sobom i krajem jula ušla u njegov grad. Tu se utaborila. Preko noći, za Sv. Iliju, napadao je veliki sneg. Sve zatrpao. Vojskovodja se pobojao. Mislio je da ga bog opominje da prekine sa osvajanjima. Da bi ga umilostivio, podigao je crkvu sa krstom i polumesecom. Vera je samoživa. Svaka želi svoj hram i ne trpi druge u njemu. To je jedina crkva u kojoj žive dva boga u slozi.

Sa Grobarinom sam ćaskao za večerom. Nije mi dao da nastavim put, a da me ne ugosti. Na rastanku je zamolio da te pozdravim. Sutradan sam krenuo dalje, na dugu plovidbu najvećom rekom, punih petnaest dana. Prolazeći pored brojnih mesta, posmatrao sam vrhove crkava.

Pre nekoliko časova ugledao sam krst i polumesec. Obradovao sam se. Bio je to kraj lutanju. Na pristaništu tvoji sugradjani su me uputili u novinsko-izdavačku kuću, a ovi ovamo. Najzad sam te pronašao. Evo slike i bisera! Sja kao da je sada u moru okupan.

- Ali, to nisam ja. Na slici je moj ... brat blizanac.

- Vodi me njemu, molim te!

- On se iz rata ... nije vratio ...

Odnekud beli miš protrča pored stola.