Svakog dana sve vise shvatam koliko je tesko naci zaista prave prijatelje. Ne mozete jednostavno napisati oglas
TRAZIM PRIJATELJA! JAVITI SE NA BR….
Pravi prijatelji sun as glavni oslonac u zivotu, ponekad cak I vise nego roditelji. Imala sam takvu drugaricu. Bella. Medju nama nije bilo taboo tema, zajedno bismo bile u depresiji I vadile jedna drugu iz depre iako nismo znale cime bismo se tesile. Uvek sam bila tu za nju, uvek! U maju su je uhvatile neke bubice I konstantno je bila u depresiji I par puta gutala tablete I razna sranja koja su imala samo jedan cilj. SMRT. Ne, nije darkerka ili nesto slicno. Svi su vrsili ogroman pritisak na nju. Mama uciteljica, tata ugledni ne-znam-sta… U svakoj situaciji je morala biti savrsena, njena mama je uvek znala njenu ocenu sa kontrolnog pre nego sto bi I Bella saznala… Ogroman pritisak. Dete savrsenih roditelja trebalo bi I samo biti takvo. Ali nemoguce. Ona je oduvek zelela samo malo paznje. Sa majkom nije imala nikakav odnos jer je keva bila zauzeta poslom, cale nije mnogo mario , ugled je bio najbitniji. Slika savrsene porodice mora biti ocuvana. I tako je ona svakim danom padala u depresiju. Za uskrs je uzela tablete. Nije joj bilo dobro. Samo sam sela na motor I odjurila kod nje. Satima sam pokusavala da joj objasnim ali njeno polukomirano stanje…uzas…bila je u hitnoj… Rekla mi je da to vise nece raditi ali slabost je jos uvek postojala. Imala je komplekse. Mislila je da je debela I drzala je glupe dijete koje nicemu nisu vodile. Jedna jabuka dnevno. A isla je jos I u teretanu. Pad imuniteta. Pad svesti. Skoro svaki dan je padala u nesvest. Pocela je kosa da joj opada. Ax, glupe dijete! Znala sam razlog I takodje sam znala da ako bih je osudjivala nista ne bih postigla. Zato sam odlucila da je odvedem kod lekara. On joj je objasnio neke stvari, ali na onaj njihov naucni nacin koji obican smrtnik ne moze razumeti. Mir na 2 nedelje. Uzbuna ponovo. Sledeci korak:psiholog. Zakazala sam joj termin kod psihologa, ali ona nije htela d aide pa sam je bukvalno odvukla. Stvari su se polako poboljsavale. I jednog dana u junu ona je otisla od kuce I nije se nikom javila. Njena mama me je nazvala u pola noci I pitala da li je Bella sa mnom. Pocela sam da placem. Sutradan je dosla kuci. Rekla mi je da nije mogla da podnese vise sve to sto se desava. Prebacila sam joj to sto je isparila na jednu noc I 3 meseca nismo pricale. Pomirile smo se pre mesec dana. Puno se promenila… Ali ja nikada necu zaboraviti sta sam sve uradila za nju, bez obzira da li ona to ceni ili ne…