O meni
Jedno malo loknasto cudo od deteta i njegovo odrastanje gledano iz prikrajka
Poslednje objavljeno
Kategorije Postova
Meni
Kalendar
Prijatelji
Linkovi
|
|
3 February 2008
-
Čudo a očekivano
Poslao
OgLeDaLo
14 January 2008
-
Živ je Toma, umro nije...
Poslao
OgLeDaLo
Veliki pozdrav Blog drugarima, nadam se da ste svi na broju i svako sa svojim blog raspoloženjem na koje smo navikli. Meni ste bar bili super u 2007. godini pa i ne morate da se menjate. Ali ko hoće, neka pokuša ali samo malo.
Došla 2008. godina. Ništa neobično. Stigla je 1. januara, stigla je i sinoć, stići će i Kinezima u februaru ali ne znam koja im je po redu. Uopšte mi nije važno.
Uglavnom onu redovnu nismo, društvo i ja, ni čekali kao sav normalan svet. Imali smo opravdanje. Svi smo radili i 31. decembra i 1. i 2 januara... I Badnji dan i Božić su bili naši dani za dežurstva.
Ali rekosmo mi da ćemo čekati jednu od dolazećih Novih godina u ovoj 2008. godini. Obećali smo sebi i ispunili obećanje.
Sredili sa gazdom zemunske kafanice koja nema ime i organizovali muziku - jednog barda kafanske pesme, jednog starog muzičara u pokušaju (ali je bar showman) i jednog svirca. I napuni se kafanica, što od gazdinih prijatelja, što od prolaznika, što od "rezervisanih" gostiju.
Piće, Iće, Dim, Muzika, Prase, Piće, Dim, Muzika, Piće, Kiseli kuvani kupus, Piće, Pogača, Dim... i iznad svih nas primećeni duh Tome. Kad je gosn Bard zapevao PESME MOJE, u trenutku potpuni tajac, pogledi lutali sa strane, izmešana tuga i radost... i na kraju hor... svi u glas:
Jednog dana kada odem, jednog dana kada odem ja,
ostaviću pesme moje da ih staro društvo zapeva.
Pesme moje, pesme moje, ni za šta me ne krivite,
ostanite s' drugovima, i za mene živite.
O Danka, Danka, Danka, o Marija,
hej Branka, Branka, Branka, prokleta je ova nedelja.
O majko što me rodi, kad sreće nemam ja,
dotako' sam dno života, prokleta je ova nedelja.
Dao sam vam dušu svoju, dao sam vam dane mladosti,
delio sam život s' vama, svoje tuge, svoje radosti.
Zavoleh ovu pesmu a moram da Vam kažem je tu pesmu Tomi napisao Kemal Monteno, kao da je slutio šta će se desiti nedugo po njenom objavljivanju. Nego, završi se veselje pred zoru, oko pola pet. Svako na svoju stranu. Mnogi su pravo na posao otišli a neki na spavanje do sutrašnjeg dana.
E, da... reče mi jedna drugarica sinoć da svi popijemo po Kafetin pre spavanja, kako danas ne bismo imali problema sa "teškom glavom"... Začuđeno sam prihvatio eksperiment i da znate... Pomaže!!! Odmah mi je drug Zvec pao na pamet jer znam da bi vrištala kako se lekovi ne mešaju sa alkoholom... Ali fora je upalila. Tek da znate ako Vam zatreba nekad.
Pozdrav do novog susreta sa Vama.
|
Komentara (
27
) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
7 October 2007
-
Deda je unuku otac?
Poslao
OgLeDaLo
E, stvarno ne mogu da odolim a da ne objavim tragičan post... Opet zalutam po srednjim stranama štampe i zapitam se ko je lud, ko normalan a ko ima pravo od stanara ove planete da nama kaže kako smo lud narod. Bar kod nas ne čuh da se javno govori o temi koju ću vam preneti.
Naime, jedan 72-godišnji Britanac biće davalac sperme za svoju snaju!!! Zamisli BRE! Znači da će taj EVROPEJAC istovremeno dobiti unuče i sopstveno dete, piše londonska štampa, a prenose svetske agencije. "Neimenovani muškarac odlučio se na takav korak pošto su propali pokušaji njegovog sina i snaje da dobiju dete veštačkom oplodnjom.
"Nije neuobičajeno da neko iz porodice bude davalac sperme, iako je obično starosna granica za davaoce 45 godina", rekla je predstavnica za štampu britanske Službe za ljudsku oplodnju i embriologiju. Reče ona a ja ostadoh bez teksta.
Dakle, deda je sinu otac, a unučetu je deda i otac, a dedin sin je brat sinu svoje žene... Koja kombinacija, verovatno će se neko od Vas setiti još nekog rešenja...
Meni pade ovo na pamet... Bruka!
|
Komentara (
9
) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
28 September 2007
-
sa Šljivom do EU
Poslao
OgLeDaLo
Juče o Kosovu, danas o Kosovu, sutra o Kosovu, juče o Mjanmaru i protestima... danas o skupštinskim prenosima, sutra o Veljinim koncesijama…
I tako u krug. Isključiš radio i TV, ne kupiš dnevnu štampu, ne zalutaš na teletext strane i lepo ti je.
I onda, sasvim slučajno, u "zapećku" jednih dnevnih novina pronađem dobru vest. Zašto dobru? Ništa specijalno, ništa senzacionalno, ali konačno pozitivno kada je reč o “brendiranju” Srbije. Prvi korak se desio, prvi stepenik osvojen… Ima po tom pitanju još posla.
Znate li da je Srbija od Evropske unije dobila sertifikat da se rakija od šljiva, sa zaštićenim imenom i geografskim poreklom, ubuduće zove "srpska šljivovica".
Da, zamisli, Srbija sad i zvanično ima svoj brend a sve to je i, medijski nepropraćeno, potvrdio i neki lelemud od ministra nekakvog u našoj Vladi. I reče ministar da ćemo samo mi moći da je izvozimo pod tim imenom i da "niko drugi u svetu više neće moći da pravi i prodaje našu šljivovicu".
Znamo da je šljivovica i do sada bila srpski brend, doduše proizvodili su je i ostali na slične načine, ali sada je sertifikatom EU šljivovica sada i zvanično to postala.
Sledeći korak je “brendirati” još nešto… U glavi mi je dosta predloga, samo ne znam ko je šta već i prisvojio. Zato...Živeli!
|
Komentara (
19
) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
19 September 2007
-
Kad ludak bira ...
Poslao
OgLeDaLo
Peca ima 6 godina. Nestašan kao većina vršnjaka mu. Ima dve starije sestre, majku, babu... Oca se ne seća i kaže da mu "sad nije potreban jer je dobio novi teniski reket". Imao je Peca i dedu. Deda uvek drugačiji od ostalih penzosa, preterano komunikativan i prilično svojeglav. Ne videh veselu familiju duže vremena i sretoh Pecu danas.
- Gde si Peco majsotre, kako si bre?
- Hej, ćao. Znaš da imam novi reket? Kupio mi deda.
- Super, sad ćeš moći da pičiš tenis kao Nole.
- Neću, Ana mi je lepša! - reče Peca i pokaza mi svoj novi reket.
- Dobro, Ana je lepa ali ti si dečak i možes da budeš član muške reprezentacije Srbije.
- Hoću, biću! - obeća Peca.
Setih se da ga upitam za dedu i njegove probleme oko Skupštine stanara. Ratovao je sa nekim bakicom oko zajedničkih prostorija. Ma mislim da se bakica dedi dopadala ali da nikada nisu našli zajednički jezik. Možda im je bilo lakše da održavaju kakvu-takvu komunikaciju i viđaju se, pa makar to bilo i uz tekuće stanarske prepirke.
- Kako ti je deda? Mora da si ponosan, jer ti je kupio nov reket.
- Ti ne znaš? - iznenađeno me upita Peca.
- Šta ne znam?
- E pa deda se ubio sam! - reče Peca na takav način kao da će se deda ipak svakog časa pojaviti u dvorištu zgrade.
- Ma kako se bre ubio? Šta pričaš Peco?
- Lepo, čulo se sve, pitaj mamu... ona zna. - reče Peca i otrča za klincima.
Raspitah se o događaju i Pecina mama mi kaže da je deda ostavio oproštajnu poruku. Napisao je:
"Samo ludak živi do kada mora, a pametan do kada hoće".
Da ne dužim dalje o mogućim razlozima dedine odluke, mislim da nema potrebe... Sama poruka je možda dovoljna... I ko je sad ovde lud... ?
|
Komentara (
7
) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
8 September 2007
-
Mantra za tople dane
Poslao
OgLeDaLo
5 September 2007
-
Bolje Vas Našao!
Poslao
OgLeDaLo
Završena turneja...
Bilo je zanimljivo, uspešno, veselo i treba da se pamti.
Suncu bi se poželelo GOOD MORNING ili Kalimera ...
Pozdravili bismo i mesec ...
I pred kraj dana ronjali i brčkali se ...
I onda dodje kraj ali privremeni, ako se to tako kaže...
(ovo je sve zabeleženo saputnikom zvani MOBILNI TELEFON, te i nije neki kvalitet fotografije, ali dobro je da se vidi po malo ...
Jamas BRE!
|
Komentara (
16
) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
4 June 2007
-
Pozdrav Blogovcima
Poslao
OgLeDaLo
Dragi moji Blogovci i Smogovci,
Samo da Vas pozdravim i pokažem gde pobegnem od gradske gužve u svom svakom slobodnom trenutku.
Sednem na bajk, pa malo čamcem, pa opet bajkom i eto me...
Vidim i grad odatle a ne čujem ga,
pomislim na grad a ne osetim ga.
I lepo je, bar dok je leto.
|
Komentara (
19
) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
23 May 2007
-
Ukrali mi grad!
Poslao
OgLeDaLo
Dok sedim na poslednjem sedištu gradskog autobusa u kasnim popodnevnim satima, posmatram grad, gledam saputnike, i opet gledam grad, gledam sebe u odrazu stakla i pišem ovo nekom Webu, kukam našem Nebu, očekujem realnu Pobedu...
Hej Srbijo, Hej Okruženje!
Šetam i posmatram - Ukrali mi grad!
Zašto?
Jel kosmopolitizam pravo onoga da donese i ostavi svoje,
a da ne prihvati pravila igre?
Hodam i uočavam – Ukrali mi grad!
Zašto?
Sava će promeniti smer? – Možda!
Dunav će se posvađati sa Savom? – Možda!
Kaldrma nestaje – Ukrali mi grad!
Miris, Smrad, Vonj – nagrada za domaćine!
Miris, Smrad, Vonj – poklon srbijanskog kosmopolite!
Hej Srbijo, Hej okruženje!
Ukrali nam grad BRE, oni čudni ljudi, neka čudna bića...
Otvorene ulice, široka duša, nestanak nas!
Ukrali nam grad!
Dobrodošli svi koji će kod svoje kuće ostaviti svoje,
Dobrodošli svi koji prihvate nas kao domaćine!
Hej, ne kradite nam grad!
Nemamo drugi, jedini nam je!
I kad rešiš da odmoriš, ti ideš kući,
I od umornog odmora rešiš da se vratiš - ti se od kuće kući vraćaš.
Dobro nam dođi, ali ne zaboravi da mi samo imamo ovaj grad.
Ovaj ukradeni grad!
Sava će se izlečiti i Dunavu opet poteći,
imaćemo opet grad!
Valjda!
Zapisano u autobusu broj 17... kasnog 22. maja 2007.
|
Komentara (
23
) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
19 May 2007
-
Ima li mesta u avionu?
Poslao
OgLeDaLo
DRUGARSTVO – ovako ga definišu stručnjaci:
Drugarstvo predstavlja medjuljudski odnos sa medjusobnom identifikacijom ličnosti i interesa.
- Javlja se još na uzrastu osnovne škole i na tom uzrastu drugarstvo je praćeno emocionalnim odnosom, a njegov eventualni grubi prekid može da stvori emocionalnu traumu.
- U vreme puberteta drugarstvo dobija "ispovedni" karakter, znatno pomaže prebrodjavanju eventualne pubertetske krize.
- U kasnijim, odraslim uzrastima sklapaju se nova drugarstva koja poprimaju karakter prijateljstva, sa manje identifikacije ličnosti i interesa.
Jesu li ljudi usamljeni i otuđeni ili su prezauzeti i prebogati prijateljima?
Da li su srećni usamljenici ili su nesrećni oni sa velikim brojem ljudi oko sebe? Odgovore bi svako dao I obrazložio na svoj način.
Neka svako proceni šta je najbolje.
Jesmo li kao deca znali, kada odjurimo na tobogan, da prepoznamo onu usamljenost koju mogu da poseduju odrasli? 
Jesmo li kao deca znali da shvatimo bogatstvo velikog broja drugara?
Da li smo to znali da pokažemo kada smo sa nekim delili loptu? 
Na sva ta pitanja svako će dati svoje odgovore, ali ono što je svima nama zajedničko jeste to što smo kao deca znali za drugarstvo i radovali se svakom novom sunčanom jutru kako bismo istrčali van svojih kuća.
Razmišljam o tome da li će možda uskoro poleteti neki avion u dečije carstvo. Razmišljam da li će u njemu biti dovoljno mesta za sve one koji bi se vratili tamo. Razmišljam šta bismo poneli sa sobom od današnjih potreba.
Razmišljam da ostavim ove moždane foldere na aerodormu pre nego se ukrcam u avion.
Šta će mi sve to? Tamo ionako ima svega…
Mislim da ima još mesta u avionu, pa ko želi neka izvoli…
|
Komentara (
21
) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
17 May 2007
-
Pisma iz Brazila
Poslao
OgLeDaLo
Odavno pričamo o Brazilu - krajnoj BLOG-Travel destinaciji. Krenuli smo mi jos pre 2 nedelje preko Sicilije ka Gibraltaru, preko Atlantika… Andjeo će Vam najbolje rastumačiti maršrutu I položaj zvezda koje su nas vodile i uz koje je poetisala.… Drug Zvec će Vam najbolje sabrati sve prebrojane stomačne pločice po Kopakabani… Svoja će Vam stručno opisati šank, njegove dimenzije I formulu Šank-Hedonizma… A ja… ja ću o onome što ostane – opštim temama.
Shvatismo da je Brazil najveća južnoamerička zemlja i jedna od najvećih na svetu. Brazilom dominiraju prašume na severu i brdoviti teren na jugu. Klima je tropska ali teži ka umerenoj na jugu. Sasvim dovoljno da uživamo. Inače, najviši vrh je Piko da Neblina na Gvajanskim planinama.
Najveće reke su Amazon, Tokantins I Parana. Amazon smo samo pogledali, nismo se zadržavali, jer svašta živi u njemu a ne bismo da rizikujemo… Najveća jezera su Sobradinjo, Tukuri, Balbina i Furnas. Starosedeoci Brazila su brojna nomadska i polunomadska plemena iz Tupi-Guarani grupe.
Znate li da je današnji Brazil pripao Portugalu po Tordesiljskom Ugovoru između Španije i Portugala? Portugalci su međutim stigli u Brazil posle potpisivanja ugovora, kada je Pedro Alvarez Kabral zalutao na putu do Indije oko Afrike i stigao na obalu Južne Amerike. Prvo što je privuklo Portugalce je bila prirodna crvena boja koja se na latinskom zvala "brazile", pa je tako ova zemlja i dobila svoje današnje ime.
Shvatili smo da je BRAZIL klasična mešavina portugalskih, domorodačkih i afričkih uticaja. U njemu se razvila karakteristička arhitektura pod uticajem evropskih i afričkih tradicija. Posle proglašenja nezavisnosti, umetnici se sve više ugledaju na neportugalske evropske pravce u umetnosti. Na književnost su uticali elementi iz Francuske, Nemačke i Engleske. Zaista kulutrom bogata zemlja.
Svako putovanje nije kompletno ako ne obiđemo gradsku pijacu i ako ne zavirimo u lonce i pod poklopce. Na severu zemlje se sprema hrana sa palminim uljem. U Riu je popularno jelo "fejžoada" koje se pravi od pasulja i ostataka mesa. Na jugu se jede "čurasko", roštilj od raznovrsnog mesa. Širom Brazila se može naći meso sa jajima i krompirom kao popularno jelo.
E, a opštepoznato je da je Brazil poznat po kafi ali ima i "čimarao" čaj i "batidas" koji se pravi od voćnih sokova i alkohola. Drug Zvec je ipak uživao u kafici, Andjeo u Čimarao čaju, a SvojA i ja u onom trećem…
Neki će reći da je glavni grad Brazila Rio de Žaneiro. Medjutim, Brazilija je glavni grad Brazila. Ima skoro dva miliona stanovnika. Iz Rio de Žaneira je prestonica premeštena u Braziliju samo iz razloga što su želeli da se centar države nalazi u geografskom centru zemlje.
Mi smo se najduže zadržali u Riju. Rio de Žaneiro je grad na jugoistoku Brazila, na obali Atlantika. Rio ima 12 miliona stanovnika od kojih više od pola živi u bedi, u takozvanim FAVELAMA.
Sam Rio ima 80 plaža od kojih su najpoznatije Kopakabana i Ipanema. Rio se sastoji iz nekoliko zona: centra, južne, severne i zapadne zone. U centru se nalaze crkve i katedrale, pozorište i nekoliko muzeja. U južnom delu grada nalaze se poznate plaže. U severnoj zoni nalazi se stadion Marakana koji može da primi skoro 200.000 ljudi. Zapadni deo grada je i najnaseljeniji deo u kome su socijalne razlike veoma upečatljive.
Na čuveni karneval u Riju smo zakasnili, ali Samba je Alfa & Omega kad pomislimo na Rio. Sa pravom se kaže da je karneval za stanovnike Ria, ali i celog Brazila, veoma važan događaj, za neke čak važniji i od Božića i Uskrsa. To je period kada se prodavnice zatvaraju i vlada hedonizam. Tradicija karnevala potiče iz XV veka, od tradicije proslave Uskrsa na Azorskim ostrvima koja je prešla u Portugal, a kasnije preneta u Brazil.
U samom Riju se nalazi najveći tunel pozicioniran u jednom gradu, dužine 3.3 km. Kroz njega dnevno prodje 180.000 automobila. Rio ima i najveći most u jednom gradu, dug 15 km, a u Korkovadu - delu Rija nalazi se statua ISUSA SPASITELJA, visine 38 metara i raspona ruku od 36 metara. Ma, Rio je zaista priča za sebe.
Ja neću dalje o tome, pričaće Vam i moji saputnici
Red je na Vas.
|
Komentara (
30
) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link
|
14 May 2007
-
Repriza na 32 stepena u gradu...JAMAS Bre!
Poslao
OgLeDaLo
|
