Od nepune godine Nikola voli automobile. I vozove, avione, "dambaje" (tramvaje)... Uzme jedan, nasumice odabran i u tom trenutku bas aktuelan, legne potrbuske na patos i vozi ga. Gleda zaljubljeno u tockove (sada ih vec strucno zove "cokak"). I vozi, vozi, dok ne zadrema. Jutros ga mama budi da ga vodi u vrtic. Za pet minuta, on je vec veseo, rasanio se i krecemo. Mama ga presvlaci ("majica miki maus"...- kaze Nidza) i "none" tj. pantalone.   A onda iz kutije vadi omiljene automobile. Mercedes, pezo, tojota, dzip,  autobus... i onda, pocinje da ih ljubi. Ne mogu da verujem. On se pozdravlja sa njima pred odlazak u vrtic.

Danas, kada smo se vracali iz vrtica, ulazili smo u veliki bager, odnosno kasiku buldozera, gledali smo mali bager, pogadjali smo marke automobila. Bas sam odusevljena koliko ih NIdza prepoznaje. Jugo, Dacia, Jada, Pezo, Dededes, Opej, Atava, Fiat, Focika, Fica, Kombi, Djip (otprilike on to tako kaze). Cak me zafrkne. Kaze Dacia, ja kazem reno logan i ispostavi se da decko zna. Pa musko je valjda...

Mora da pipne auto, da pipne "cokak" da pita ciku da li ce da vozi auto. Bitno da ima neko specijalno interesovanje.

Ljubi ga baka.