Gegin kutak - Toplo - hladno - toplo

Kod mene je tako. Sad sam presrećna, pa se nešto ubedačim, pa opet ludnem od sreće, pa me nešto sj... U subotu dolazim ranije kući. Jupiii. Sreća. Dve ćerke imale nastup sa horom. Volim te njihove aktivnosti. I da ih vidim našminkane i skockane. Najmladja ide na Prvenstvo u plesu. Zemlje jugo-istoka Evrope. Njen latino show. Živi za to, živi od toga. Takmiči se tek u ponoć. Ne dočekam je da dođe iako sam se igrala sa Nidžom od jedan po ponoći dok ga majka nije ponovo bacila u krpe. Ujutru ustajem, na stolu vidim kovertu i neka krupna slova. Ne bih da se probudim, a hoću da vidim šta piše. Palim tv (prigušeno svetlo) biram kanal koji ima odgovarajuci nivo svetlosti. Piše "Ne budite me...) a ispod koverte - diplome. Pridjem bliže izvoru svetlosti - 1st place za njihov Kafe latino. Srećna zbog njene sreće. Da, ujutru vidim i medalje.

I snimak. Žao mi je sto nisam bila tamo da je ljubim kad je dobila medalju i diplomu. I to je sve bilo - toplo.

I onda z... stvar. Karticu iz čitaca izvadim previdevši da još nije iskopirala sličice na hard (snimke nisam ni počela da kopiram). I zajebem fat tabelu. I ostanem trajno bez snimka. Ja se pojedoh, ćera kaze - ma dobiću od drugara snimak, ma biće jos prvenstava i prvih mesta. A ja se pojedoh. I onda toplo. Maslačak me poveze kuci, Vukašin mi se u kolima okruglo slatko nasmeje. Toplo oko srca. I krenem iz auta, a on, duša moja slatka, mahne mi i POŠALJE POLJUBAC! Koliko to vredi - nema para. Kad ti dečja duša pomiluje dušu. (a moj uobrazeni Nidža mi nijedan poljubac do sada nije poslao, iako sam tražila).
Ma nisam udav, samo ovo toplo + hladno kali me čitavog žzivota. Kao da ću od sebe da pravim mač kralja Artura. Svejedno, život je lep. Nidža i oni koje volim čine da je toplo češće nego hladno..
Da. Sutra je Nikoli slava. Očeva slava. Znači i njegova. A i on se zove Nikola. A i kuća koju smo ove godine kupili ima slavu Sveti Nikola. Svima koji slave čestitam i želim i sreću i blagostanje i mirne vode.