Nisam ni mislila da cu uspeti bas svakog dana da napisem post. Posebno jer je vikend i koristim svaki trenutak da budem sa mojom familijom. I onda padnem mrtva u krevet sa mislima - sta sam mogla a nisam odradila ovog vikenda. Cekajuci sledeci.

Juce ujutru je Nidza ustao oko pola sest i dosao da se druzimo. On se igrao igrackama pokazujuci mi svaku u iscekivanju da kazem ime igracke. Ko papagaj sam ponavljala: voz, kamion, auto, maca... A on se smejao. U jednom trenutku, nestala je struja. Mrak. on se uzvrpoljio i poceo da me trazi. Brzo sam upalila lampicu i dala njemu da se igra dok nisam upalila svecu. I to mu je bilo smesno. Hvala bogu da je kratko trajalo jer ne volim kad nema svetla i muzike.

Ja sam normalno zbrisala kradom kroz vrata na posao, a teta je ostala sa planom da ga vodi na trening plesa (ne bi da ga propusti, a nema kome da ga ostavi). Bas me zanimalo kako je to izgledalo. Kaze, vozio je po sali autice, smejao se sto oni skakucu i vrte se. Pred kraj treninga teta je odigrala jedan dzajv sa njim u narucju. Dobar nacin za bildovanje.

Popodne je teta skitala sa njim, a uvece smo otisli kod Maslacka i Vuka. Boze kako su njih dvojica bili dobri decaci. Doduse, Vuk se malo pentrao po mami i pomagao joj da surfuje a Nikolu nisam ni cula. Cudno, ali nisam ponela foto aparat pa se nadam da cu dobiti slicice koje je Vukova mama napravila. Bas su bili medeni. (rekla bih pomalo i zbunjeni, igrali se auticima, kockicama, uzimali jedan drugom iz ruke - ali bez otimanja i placa). Da ne verujes.

Teta ga je laganica uspavala i ostavila me na "dezurstvu".

Zato smo danas imali turbo dan. Nidza je dobrica ustao teko oko osam, ljubi ga baka. Od ujutru sam se razletela u neke nabavke, isla do Maslacka (ali cetvrti sprat, ubi me!) i posle otisli do moje tetke u selo. Mi matori smo nesto petljali, a Nidza je jurio mace po dvoristu. Malo je izvrsio inspecijski pregled baste, da vidi kako su zreli paradajzi, koliko je rodila baba Bisi paprika i koje je cvece najlepse. I bogami se umorio. A onda ga je u voznji pre nego smo stigli u nasu kucicu, san savladao. 

A onda nam je dosla jedna maca u bastu. I privila se uz mene da sam morala da je unesem u kucu i mazim. Penjala se po nama, isla od jednog do drugog i prela, prela... I kad se Nikola probudio, jurili su se ispod stola i oko stolica. Njegovoj radosti nikad kraja. Na putu do stana (a ima dva kilometra!) Nikola se vozio u kolicima a mi setali. Sve je usput video, i kuce, i automobile, u jednom dvoristu i morsko prase i zeca. Jedan ludi izlet. I, taman smo mislisli, sad ce da se uspava na brzaka opijen svezim vazduhom, kad, eno ga kod tete, igra se i luduje. Bas se pitam, kako cemo da ga uspavamo. Ne pada mu na pamet da treba da ide u krpice.

Eto, mama i teta su se javljale sa puta citale prethodne postove pa mogu da utvrde gradivo i nauce sledece dve lekcije iz predmeta: kako je Nikoli dok nismo tu.