Dugo me nije bilo. Ni kod kuce, ni na blogu. Nije bas da mi nije nedostajalo i jedno i drugo, ali mi je to vreme bilo lepo kraj moje dece i mog malog unuka. Iskoristili smo prve danse septembra i otisli, otisnuli se put mora. Malo tesno i finansijski i vremenski, malo nas ni vreme nije posluzilo. Ali, bilo nam je divno. Imamo mnogo divnih dozivljaja, susreta, slika i predela I puno Nidzinog smeha, njegovih novih vragolija. Naucio je puno stvari, a mi se normalno topimo od milja. Brckao se, zabavljao nas, uzivao u vozu, na trajektu, u pesku, na terasi kuce ispod koje su prolazili automobili... Uzivao je u svom detinjstvu. Od ovih uspomena nameravam da prezivljavam do sledeceg letovanja. Dotle, idemo u vrtic, na posao, zivi se zivot. I rastemo. Kao iz vode.  Nisam skoro setala po blogovima dragih blogera, ali i to ce biti nadoknadjeno. Mislila sam na njih. Uhvaticu i neki dan da postavim neke slicice sa letovanja.